Од 2014. године привредним судовима поднето 285 Унапред припремљених планова реорганизације
Од ступања на снагу Закона о изменама и допунама Закона о стечају 2014. године привредним судовима у Србији поднето је 285 Унапред припремљених планова реорганизације предузећа.
С обзиром на то да су нека привредна друштва више пута подносила „спасоносни” UPPR, по подацима професора Правног факултета у Београду Бранка Радуловића, поступак је покренуло 208 предузећа, уз напомену да су неки покушали и четири пута с подношењем UPPR-a.
Стручњаци сматрају да је Унапред припремљен план реорганизације заправо „предворје” стечаја јер, уколико се не спроведе на начин који је у њему наведен и не врате дуговања, он неминовно следи. Уосталом, многа јавна предузећа су спас потражила у UPPR-u, нека су у њему заиста и успела, а има и оних која су након његовог непоштовања завршила у стечају, па и банкроту. Пример за то је ХИП Азотара Панчево. С друге стране, и РТБ Бор је спас потражио у UPPR-u па је на крају продат Кинезима. Или, захваљујући UPPR-u, данас панчевачка „Петрохемија” добро послује и чека стратешког партнера.
С друге стране, увођење UPPR-a било је нужно јер су пре неколико година неликвидност и висок ниво ненаплативих кредита у Србији ескалирали до те мере да се без њиховог санирања није могло ни говорити о било каквом опипљивом економском расту у наредним годинама. Спровођење UPPR-a у фирмама оптерећеним дуговањима понуђено је као један од начина за проналажење излаза из зачараног круга. UPPR се спроводи у оквиру стечајног поступка јер се њиме уређују дужничко-поверилачки односи. Њиме се, заправо, постиже договор мимо суда између дужника и поверилаца, али користи судска инстанца да би се обезбедила сигурнија и ефикаснија примена.
Отпис дела дугова предвидела 34 UPPR-а
„Правоснажни UPPR-ovi, које су усвојили привредни судови у Србији, предвиђају просечан период отплате од 6,42 године“, наводи Радуловић.
„Укупно 34 UPPR-a предвиђа отпис дела дугова, а отпис се по правилу односи на стечајне повериоце и класу повезаних лица. У појединим случајевима за одређене класе планови су предвиђали потпун отпис дугова.“
У презентацији на стручном скупу Агенције за лиценцирање стечајних управника, одржаном на Старој планини, професор Радуловић изнео је и податке о томе колико је који привредни суд у Србији покренуо UPPR-a. Из тих података види се да је највише UPPR-a поднео Привредни суд у Београду – 91, затим у Новом Саду – 36, Краљеву – 25, Ваљеву – 19, Сомбору – 16, Зајечару и Панчеву – по 15, Крагујевцу – 14, Нишу – 12, Пожаревцу – десет, Сремској Митровици и Ужицу – по седам, Зрењанину, Суботици и Чачку по пет и у Лесковцу три.
Радуловић наводи да од је 208 појединачних субјеката подносилаца UPPR-a, 66 акционарских друштава, 134 су ДОО, док остатак чине ОАД, удружења, задруге и друштвена предузећа. Када је реч о власничкој структури, 152 предузећа која су поднела UPPR су у приватном власништву док је 54 друштвено, државно, државно већински или је држава у њима највећи акционар, али не и већински.
Његови подаци указују на то да је активно 73 UPPR-a, да је четири предузећа припојено неким другим, а да је десет отишло у стечај. Радуловић наводи да је прошле године донет нови Правилник о начину спровођења реорганизације по UPPR-u и садржини тог плана. Кључне измене су у томе да је прописан детаљнији опис начина намирења потраживања, да су уређена питања необавезујуће изјаве и могућих одступања, затим да је обавезно јасно навођење свих повезаних лица. Уз то, прописан је и ванредни извештај ревизора који мора бити усклађен са стањем пословних књига, и то најкасније три месеца пре подношења плана.
Љ. Малешевић