Od 2014. godine privrednim sudovima podneto 285 Unapred pripremljenih planova reorganizacije

S obzirom na to da su neka privredna društva više puta podnosila „spasonosni” UPPR, po podacima profesora Pravnog fakulteta u Beogradu Branka Radulovića, postupak je pokrenulo 208 preduzeća, uz napomenu da su neki pokušali i četiri puta s podnošenjem UPPR-a.

Stručnjaci smatraju da je Unapred pripremljen plan reorganizacije zapravo „predvorje” stečaja jer, ukoliko se ne sprovede na način koji je u njemu naveden i ne vrate dugovanja, on neminovno sledi. Uostalom, mnoga javna preduzeća su spas potražila u UPPR-u, neka su u njemu zaista i uspela, a ima i onih koja su nakon njegovog nepoštovanja završila u stečaju, pa i bankrotu. Primer za to je HIP Azotara Pančevo. S druge strane, i RTB Bor je spas potražio u UPPR-u pa je na kraju prodat Kinezima. Ili, zahvaljujući UPPR-u, danas pančevačka „Petrohemija” dobro posluje i čeka strateškog partnera.

S druge strane, uvođenje UPPR-a bilo je nužno jer su pre nekoliko godina nelikvidnost i visok nivo nenaplativih kredita u Srbiji eskalirali do te mere da se bez njihovog saniranja nije moglo ni govoriti o bilo kakvom opipljivom ekonomskom rastu u narednim godinama. Sprovođenje UPPR-a u firmama opterećenim dugovanjima ponuđeno je kao jedan od načina za pronalaženje izlaza iz začaranog kruga. UPPR se sprovodi u okviru stečajnog postupka jer se njime uređuju dužničko-poverilački odnosi. Njime se, zapravo, postiže dogovor mimo suda između dužnika i poverilaca, ali koristi sudska instanca da bi se obezbedila sigurnija i efikasnija primena.

Otpis dela dugova predvidela 34 UPPR-a

„Pravosnažni UPPR-ovi, koje su usvojili privredni sudovi u Srbiji, predviđaju prosečan period otplate od 6,42 godine“, navodi Radulović.

„Ukupno 34 UPPR-a predviđa otpis dela dugova, a otpis se po pravilu odnosi na stečajne poverioce i klasu povezanih lica. U pojedinim slučajevima za određene klase planovi su predviđali potpun otpis dugova.“

U prezentaciji na stručnom skupu Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, održanom na Staroj planini, profesor Radulović izneo je i podatke o tome koliko je koji privredni sud u Srbiji pokrenuo UPPR-a. Iz tih podataka vidi se da je najviše UPPR-a podneo Privredni sud u Beogradu – 91, zatim u Novom Sadu – 36, Kraljevu – 25, Valjevu – 19, Somboru – 16,  Zaječaru i Pančevu – po 15, Kragujevcu – 14, Nišu – 12, Požarevcu – deset, Sremskoj Mitrovici i Užicu – po sedam, Zrenjaninu, Subotici i Čačku po pet i u Leskovcu tri.

Radulović navodi da od je 208 pojedinačnih subjekata podnosilaca UPPR-a, 66 akcionarskih društava, 134 su DOO, dok ostatak čine OAD, udruženja, zadruge i društvena preduzeća. Kada je reč o vlasničkoj strukturi, 152 preduzeća koja su podnela UPPR su u privatnom vlasništvu dok je 54 društveno, državno, državno većinski ili je država u njima najveći akcionar, ali ne i većinski.

Njegovi podaci ukazuju na to da je aktivno 73 UPPR-a, da je četiri preduzeća pripojeno nekim drugim, a da je deset otišlo u stečaj. Radulović navodi da je prošle godine donet novi Pravilnik o načinu sprovođenja reorganizacije po UPPR-u i sadržini tog plana. Ključne izmene su u tome da je propisan detaljniji opis načina namirenja potraživanja, da su uređena pitanja neobavezujuće izjave i mogućih odstupanja, zatim da je obavezno jasno navođenje svih povezanih lica. Uz to, propisan je i vanredni izveštaj revizora koji mora biti usklađen sa stanjem poslovnih knjiga, i to najkasnije tri meseca pre podnošenja plana.

LJ. Malešević