Од 2012. стране директне инвестиције 25 милијарди евра

То је речено на петој Српској конференцији о развоју некретнина и инфраструктуре у Београду, на којој је истакнуто и да је по Фајненшал тајмсу Србија земља која је привукла највише гринфилд инвестција, као и да је остварила напредак на дуинг бизнис листи, што, такође, инвеститори гледају.

Саветник председника Привредне коморе Србије (ПКС) Александар Кемивеш каже да су основна питања која инвеститори поставаљају она о јавном дугу земље, инфлацији, девизном курсу, инфраструктури.

Кемивеш истиче да је на пољу јавних финансија Србија урадила доста, јер је јавни дуг смањен са 70 осто на 46 одсто, као и да инфлација последњих година варира између 1,5 и 2 одсто.

Инвеститори су, додаје, највише заинтересовнаи за Београд, међутим, Кемивеш каже да се све више занимају за локације где је развијена инфраструктура, као што су, на пример, оне поред ауто-пута и индустријске зоне.

Према његовим речима, оне локалне самоуправе које су раније увиделе значај индустријских зона и издвојиле средстава за њихову изградњу, сада већ остварују бенефите, јер у њима раде мала, средња и велика предузећа, која запошљавају људе и пуне локални буџет.

Међутим, оне које су касније почеле са њиховом изградњом, оне ће бенефите осетити нешто касније, додао је Кемивеш.

Каже да у Србији има више десетина индустријских зона, од којих је 14 слободних, и додаје да су оне оцењене као међу најбољима на свету.

Због великог броја страних инвеститора у Србији, наводи Кемивеш, наша земља се више не такмичи са земљама у региону, већ са чланицама Вишеградске групе.

То је показатељ да наша земља има стабилну привреду што јој је омогућило да се такмичи са државама из развијених категорија, рекао је Кемивеш и истакао да у последњих осам година стране директне инвестције у нашој земљи износе 25 милијарди евра.

Директорка ЕИБ за Западни Балкан Дубравка Негре сагласна је да је за Србију, али и за регион, посебно значајно оно што су радили на стабилизацији економије, додајући да циклус инвестиција који је започет у нашој земљи треба да се настави.

Да би се инвестиције наставиле, али и биле плодносније у свим локалним самоуправама, додаје Негре, потребно је наставити са реформама.

Локалне самоуправе би требало да буду носиоци економског развоја. Равномерни развој је и приоритет ЕИБ. Ми пре свега пратимо политику ЕУ и желимо да Европа постане први континент на свету који ће рећи не фосилним горивима и наш задатак је да помогнемо ту транзицију. Те транзиције у Еворпи неће бити без Западног Балкана и зато мислимо и да је развој зелене агенде за ЗБ битан, подвукла је Негре.

Циљ ЕИБ у будућности, навела је она, биће да помогне њеним партнерима да развију пројекте који ће имати довољно компонената који ће побољшати животну средину или ће помоћи транзицију ка чистијој зеленој економији.

Истиче да је ЕИБ у последње две године доделио Србији 130 милиона евра бесповратних средстава као помоћ градовима да сустигну развнијеније градове Европе, за припрему пројеката који ће бити одрживи.

Према њеним речима, у Србији се још увек говори о изградњи канализације и водоводне мреже, те се због тога још није дошло до софистициранијих пројеката.

Навела је и да је нашој земљи потребан развој железничке инфраструктуре, наводећи да она није довољно развијена у целом регион.

Директорка ЕБРД за Западни Балкан Жужана Харгитаи каже да је урпаво највећи изазов прављење политичких оквира за зелене инвестиције и други изазов је повећање свести о зеленој енергији и рециклажи.

Према њеним речима, када се говори о обновљивим изворима енергије, у Срибији је огроман потенцијал, додајући да је ЕБРД финансирао и финансира више таквих пројеката у Србији, међу којима су ветропаркови и прерада отпада у Винчи.

Та институција, каже Харгитаи, ради на програму за даљинско грејање у Новом Саду, Панчеву и Бору.

Треба радити и на, истиче она, промени аутобуса и трамваја, развоју железнице у Београду, бољој организацији саобраћаја.

Похвалила је Београд што ради на стратешком плану зеленог града, који је, каже, укључио многе зелене пројекте, а један од њих је и енергетска ефикасност у стамбеним зградама.

Такав стратешки план почели су да раде и, додаје она, Нови Сад, Панчево и Ниш.