Od 2012. strane direktne investicije 25 milijardi evra

To je rečeno na petoj Srpskoj konferenciji o razvoju nekretnina i infrastrukture u Beogradu, na kojoj je istaknuto i da je po Fajnenšal tajmsu Srbija zemlja koja je privukla najviše grinfild investcija, kao i da je ostvarila napredak na duing biznis listi, što, takođe, investitori gledaju.

Savetnik predsednika Privredne komore Srbije (PKS) Aleksandar Kemiveš kaže da su osnovna pitanja koja investitori postavaljaju ona o javnom dugu zemlje, inflaciji, deviznom kursu, infrastrukturi.

Kemiveš ističe da je na polju javnih finansija Srbija uradila dosta, jer je javni dug smanjen sa 70 osto na 46 odsto, kao i da inflacija poslednjih godina varira između 1,5 i 2 odsto.

Investitori su, dodaje, najviše zainteresovnai za Beograd, međutim, Kemiveš kaže da se sve više zanimaju za lokacije gde je razvijena infrastruktura, kao što su, na primer, one pored auto-puta i industrijske zone.

Prema njegovim rečima, one lokalne samouprave koje su ranije uvidele značaj industrijskih zona i izdvojile sredstava za njihovu izgradnju, sada već ostvaruju benefite, jer u njima rade mala, srednja i velika preduzeća, koja zapošljavaju ljude i pune lokalni budžet.

Međutim, one koje su kasnije počele sa njihovom izgradnjom, one će benefite osetiti nešto kasnije, dodao je Kemiveš.

Kaže da u Srbiji ima više desetina industrijskih zona, od kojih je 14 slobodnih, i dodaje da su one ocenjene kao među najboljima na svetu.

Zbog velikog broja stranih investitora u Srbiji, navodi Kemiveš, naša zemlja se više ne takmiči sa zemljama u regionu, već sa članicama Višegradske grupe.

To je pokazatelj da naša zemlja ima stabilnu privredu što joj je omogućilo da se takmiči sa državama iz razvijenih kategorija, rekao je Kemiveš i istakao da u poslednjih osam godina strane direktne investcije u našoj zemlji iznose 25 milijardi evra.

Direktorka EIB za Zapadni Balkan Dubravka Negre saglasna je da je za Srbiju, ali i za region, posebno značajno ono što su radili na stabilizaciji ekonomije, dodajući da ciklus investicija koji je započet u našoj zemlji treba da se nastavi.

Da bi se investicije nastavile, ali i bile plodnosnije u svim lokalnim samoupravama, dodaje Negre, potrebno je nastaviti sa reformama.

Lokalne samouprave bi trebalo da budu nosioci ekonomskog razvoja. Ravnomerni razvoj je i prioritet EIB. Mi pre svega pratimo politiku EU i želimo da Evropa postane prvi kontinent na svetu koji će reći ne fosilnim gorivima i naš zadatak je da pomognemo tu tranziciju. Te tranzicije u Evorpi neće biti bez Zapadnog Balkana i zato mislimo i da je razvoj zelene agende za ZB bitan, podvukla je Negre.

Cilj EIB u budućnosti, navela je ona, biće da pomogne njenim partnerima da razviju projekte koji će imati dovoljno komponenata koji će poboljšati životnu sredinu ili će pomoći tranziciju ka čistijoj zelenoj ekonomiji.

Ističe da je EIB u poslednje dve godine dodelio Srbiji 130 miliona evra bespovratnih sredstava kao pomoć gradovima da sustignu razvnijenije gradove Evrope, za pripremu projekata koji će biti održivi.

Prema njenim rečima, u Srbiji se još uvek govori o izgradnji kanalizacije i vodovodne mreže, te se zbog toga još nije došlo do sofisticiranijih projekata.

Navela je i da je našoj zemlji potreban razvoj železničke infrastrukture, navodeći da ona nije dovoljno razvijena u celom region.

Direktorka EBRD za Zapadni Balkan Žužana Hargitai kaže da je urpavo najveći izazov pravljenje političkih okvira za zelene investicije i drugi izazov je povećanje svesti o zelenoj energiji i reciklaži.

Prema njenim rečima, kada se govori o obnovljivim izvorima energije, u Sribiji je ogroman potencijal, dodajući da je EBRD finansirao i finansira više takvih projekata u Srbiji, među kojima su vetroparkovi i prerada otpada u Vinči.

Ta institucija, kaže Hargitai, radi na programu za daljinsko grejanje u Novom Sadu, Pančevu i Boru.

Treba raditi i na, ističe ona, promeni autobusa i tramvaja, razvoju železnice u Beogradu, boljoj organizaciji saobraćaja.

Pohvalila je Beograd što radi na strateškom planu zelenog grada, koji je, kaže, uključio mnoge zelene projekte, a jedan od njih je i energetska efikasnost u stambenim zgradama.

Takav strateški plan počeli su da rade i, dodaje ona, Novi Sad, Pančevo i Niš.