НОВИ ПУТ СНАБДЕВАЊА Гасни интерконектор Србија-Бугарска почеће да ради до краја године
БЕОГРАД: Радови на изградњи гасног интерконектора Србија - Бугарска, који би требало да омогући диверзификацију извора снадбевања, биће завршени почетком новембра, док се издавање дозвола и почетак рада очекују неколико недеља након тога.
Очекује се да ће Меморандум о разумевању између министарстава енергетике Србије и Азербејџана, као и комерцијални уговор азербејџанског снадбевача и ЈП Србијагас, бити потписан до краја новембра, објавио је Демостат преносећи информације Министарства за рударство и енергетику.
Како је наведено, у току су преговори са компанијом из Азербејџана о снадбевању. Из министарства наводе и да је Србијагас у фази закупа дела ЛНГ терминала у Александрополису на дугорочној основи. Планиран је закуп око 300 милиона метара кубног на годишњем нивоу када терминал почне са радом.
Министарство очекује да ће снадбевање природним гасом преко интерконектора почети до краја ове године. Изградња гасног интерконектора Србија-Бугарска требало би да омогући диверзификацију извора снадбевања, већу енергетску стабилност и ослободи Србију и регион зависности од руског гаса. Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић је раније изјавила да је гасни интерконектор Србија - Бугарска од стратешког интереса и за Европску унију, јер ће Србија тиме постати транзитна земља за допремање гаса до ЕУ.
Гасни интерконектор је кључан за енергетску диверзификацију у Србији, јер ће држава добити инфраструктуру преко које ће моћи да се снадбева гасом из различитих извора. Завршетком изградње гасне интерконекције Србија-Бугарска, Србија ће добити могућност за повезивање са изворима гаса који долазе до Грчке, укључујући гас из Азербејџана и Каспијског региона и ЛНГ терминала у Грчкој.
Кад је реч о течном природном гасу, ЛНГ терминал у Александрополису у Грчкој може да прима гас из целог света, па би тако међу снадбевачима могли да буду Катар, Норвешка или америчке компаније. Гасна интерконекција Србија-Бугарска део је шире иницијативе ЕУ - Јужног гасног коридора, чији је циљ да се смањи зависност Европе од руског гаса. Циљ Европске уније јесте енергетска диверзификација, посебно након што је почео рат у Украјини, због чега су се неке земље ЕУ ослободиле зависности од руског гаса или су на путу да то ураде. ЕУ помаже и Србији и региону да диверзификују изворе снадбевања гасом. Због тога и подршка изградњи интерконектора Србија-Бугарска. ЕУ је, наиме, кроз ИПА фондове за Србију издвојила 49,6 милиона евра бесповратних средстава за пројекат гасни интерконектор, чија је укупна вредност 85,5 милиона евра. И Бугарска је за изградњу гасовода на својој територији од ЕУ добила грант од 27,6 милиона евра.
Остатак новца Србија је обезбедила кроз кредит Европске инвестиционе банке, а из буџета је издвојено 15 милиона евра и 7,5 милиона евра за припремне радове и пројектовање. Укупна дужина гасовода Србија-Бугарска кроз обе државе биће 170 километара и целом дужином ће бити двосмеран. Гасовод у Србији биће дужине 109 километара. Гасовод ће омогућити пренос 1,8 милијарди кубних метара природног гаса годишње.