Нове декларације производа штите здравље и интерес потрошача

Од половине прошлог месеца на домаћем тржишту, захваљујући Правилнику о декларисању, означавању и рекламирању хране који је усаглашен с релевантном ЕУ регулативом о информацијама које се односе на храну, сви производи морају бити означени на исти начин. Потрошачи ће бити потпуно обавештени, а табела с нутритивним подацима о производу биће и на производима који је раније нису садржали. Поменутим правилником обезбеђен је висок ниво заштите здравља и интереса потрошача, поједностављена су правила о означавању хране, а подаци су јасни и читљиво означени. 

По речима правног саветника у Удружењу за заштиту потрошача Војводине Младена Алфировића, тај правилник допринеће већој заштити потрошача јер ће имати тачну и поуздану инфорамцију неопходну приликом избора одређене робе или услуге.

Основно право потрошача је право на информисаност и обавештеност, а Правилник обавезује произвођаче да декларишу колики је садражај одређених састојака у одређеном производу, каже Алфировић.

Добро је што тај правилник постоји, али је веома важна и његова примена па ће наше удружење инсистирати на њој и строгој котроли произвођача. Ту нам много могу помоћи потрошачи, које смо и позвали да нам се обрате и пријаве неправилности када их уоче.

Дакле, сада би потрошачи требало да имају јаснији и поузданији увид у садржај производа, а произвођачи су обавезни да пруже нутритивне информације о садржају 100 грама, односно 100 милилитара производа. Код појединих произвођача, као што је, рецимо, „Нестле”, нутритивне информације биле су саставни део декларације и пре него што је та обавеза постојала на тржишту ЕУ. Уз то, тај произвођач потрошаче информише и о нутритивним вредностима порције, проценту референтног уноса енергије, масти, засићених масних киселина, угљених хидрата, шећера, протеина и соли.

За потрошаче склоне алергијама или нетолерантне на одређене састојке хране веома су значајне информација о томе да ли производ садржи алергене попут млека, јаја, глутена, рибе, соје, сусама, слачице...

Будући да су сада и та правила уједначена, произвођачи су у обавези да посебним фонтом означе састојке који изазивају алергије или интолеранције у оквиру списка састојака да би се они лако могли уочити.

Иако Правилник не обавезује произвођаче да укажу на могуће присуство састојака који изазивају алергије, одговорни произвођачи, уколико је њихово присуство технички неизбежно у свим фазама производње и прераде, то чине добровољно.

Приликом куповине, потрошачи, у зависности од својих потреба, бирају производе. За оне којима је важно колико соли има у производу, важно је рећи да се информација о садржају соли у оквиру нутритивне декларације не односи се искључиво на додату кухињску со јер је со која се декларише последица присутног натријума и може долазити из различитих извора. Захваљујући присуству натријума, потрошачима се сада та информација представља као еквивалент соли јер је со и њена употреба потрошачима ближи појам од натријума, који се раније наводио.

Када је у питању рок трајања производа, Правилником је прописано да се он наводи речима „најбоље употребити до” када је рок дан, месец и година, док се за производе где се наводи месец и година користи „најбоље употребити до краја”. Код брзо кварљиве хране, свежег меса или млечних производа, који после краћег периода могу представљати непосредну опасност за здравље, рок трајања се наводи као „употребљиво до”. То значи да се „најбоље употребити до” и „најбоље употребити до краја” односи на квалитет хране, односно датум до којег храна задржава очекивани квалитет када су у питању укус и текстура, под одговарајућим условима чувања и складиштења, а „употребљиво до” се односи на безбедност хране и после тог датума не би је требало конзумирати.

Потрошачи треба да знају и да се састојци декларишу ређањем по количини у којој су коришћени у тренутку производње, и то по опадајућем редоследу, односно први састојак је онај којег има највише, а они којих у производу има мање од два одсто наводе се на крају списка.

Д. Млађеновић