Nove deklaracije proizvoda štite zdravlje i interes potrošača

Od polovine prošlog meseca na domaćem tržištu, zahvaljujući Pravilniku o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane koji je usaglašen s relevantnom EU regulativom o informacijama koje se odnose na hranu, svi proizvodi moraju biti označeni na isti način. Potrošači će biti potpuno obavešteni, a tabela s nutritivnim podacima o proizvodu biće i na proizvodima koji je ranije nisu sadržali. Pomenutim pravilnikom obezbeđen je visok nivo zaštite zdravlja i interesa potrošača, pojednostavljena su pravila o označavanju hrane, a podaci su jasni i čitljivo označeni. 

Po rečima pravnog savetnika u Udruženju za zaštitu potrošača Vojvodine Mladena Alfirovića, taj pravilnik doprineće većoj zaštiti potrošača jer će imati tačnu i pouzdanu inforamciju neophodnu prilikom izbora određene robe ili usluge.

Osnovno pravo potrošača je pravo na informisanost i obaveštenost, a Pravilnik obavezuje proizvođače da deklarišu koliki je sadražaj određenih sastojaka u određenom proizvodu, kaže Alfirović.

Dobro je što taj pravilnik postoji, ali je veoma važna i njegova primena pa će naše udruženje insistirati na njoj i strogoj kotroli proizvođača. Tu nam mnogo mogu pomoći potrošači, koje smo i pozvali da nam se obrate i prijave nepravilnosti kada ih uoče.

Dakle, sada bi potrošači trebalo da imaju jasniji i pouzdaniji uvid u sadržaj proizvoda, a proizvođači su obavezni da pruže nutritivne informacije o sadržaju 100 grama, odnosno 100 mililitara proizvoda. Kod pojedinih proizvođača, kao što je, recimo, „Nestle”, nutritivne informacije bile su sastavni deo deklaracije i pre nego što je ta obaveza postojala na tržištu EU. Uz to, taj proizvođač potrošače informiše i o nutritivnim vrednostima porcije, procentu referentnog unosa energije, masti, zasićenih masnih kiselina, ugljenih hidrata, šećera, proteina i soli.

Za potrošače sklone alergijama ili netolerantne na određene sastojke hrane veoma su značajne informacija o tome da li proizvod sadrži alergene poput mleka, jaja, glutena, ribe, soje, susama, slačice...

Budući da su sada i ta pravila ujednačena, proizvođači su u obavezi da posebnim fontom označe sastojke koji izazivaju alergije ili intolerancije u okviru spiska sastojaka da bi se oni lako mogli uočiti.

Iako Pravilnik ne obavezuje proizvođače da ukažu na moguće prisustvo sastojaka koji izazivaju alergije, odgovorni proizvođači, ukoliko je njihovo prisustvo tehnički neizbežno u svim fazama proizvodnje i prerade, to čine dobrovoljno.

Prilikom kupovine, potrošači, u zavisnosti od svojih potreba, biraju proizvode. Za one kojima je važno koliko soli ima u proizvodu, važno je reći da se informacija o sadržaju soli u okviru nutritivne deklaracije ne odnosi se isključivo na dodatu kuhinjsku so jer je so koja se deklariše posledica prisutnog natrijuma i može dolaziti iz različitih izvora. Zahvaljujući prisustvu natrijuma, potrošačima se sada ta informacija predstavlja kao ekvivalent soli jer je so i njena upotreba potrošačima bliži pojam od natrijuma, koji se ranije navodio.

Kada je u pitanju rok trajanja proizvoda, Pravilnikom je propisano da se on navodi rečima „najbolje upotrebiti do” kada je rok dan, mesec i godina, dok se za proizvode gde se navodi mesec i godina koristi „najbolje upotrebiti do kraja”. Kod brzo kvarljive hrane, svežeg mesa ili mlečnih proizvoda, koji posle kraćeg perioda mogu predstavljati neposrednu opasnost za zdravlje, rok trajanja se navodi kao „upotrebljivo do”. To znači da se „najbolje upotrebiti do” i „najbolje upotrebiti do kraja” odnosi na kvalitet hrane, odnosno datum do kojeg hrana zadržava očekivani kvalitet kada su u pitanju ukus i tekstura, pod odgovarajućim uslovima čuvanja i skladištenja, a „upotrebljivo do” se odnosi na bezbednost hrane i posle tog datuma ne bi je trebalo konzumirati.

Potrošači treba da znaju i da se sastojci deklarišu ređanjem po količini u kojoj su korišćeni u trenutku proizvodnje, i to po opadajućem redosledu, odnosno prvi sastojak je onaj kojeg ima najviše, a oni kojih u proizvodu ima manje od dva odsto navode se na kraju spiska.

D. Mlađenović