НИСТЕ ИСКОРИСТИЛИ ГОДИШЊИ, МОЖЕТЕ ЛИ ГА НАПЛАТИТИ ОД ПОСЛОДАВЦА Само под овим условом се може добити одштета и неће вам се допасти

Често се међу људима чује како је новац уместо одмора ствар договора између послодавца и радника. Међутим, то уопште није случај. Право на коришћење годишњег одмора није ствар договора него закона.

Према Закону о раду, право на годишњи одмор је неотуђиво право сваког радника. Оно не може да се ускрати нити радник може да га се одрекне. Чак и да запослени затражи одрицање од одмора или новчану накнаду, па чак и да потпише споразум са послодавцем, тај акт не би имао правну снагу. Дакле, новац никад не може заменити одмор.

Закон о раду предвиђа исплату новчане накнаде за годишњи одмор само у изузетној ситуацији: када радни однос изненадно престане те нема услова да се искористе преостали дани годишњег одмора.

Рецимо, у случају да радник да отказ уз отказни рок од 15 дана, а остало му је, на пример, три недеље неискоришћеног годишњег одмора, послодавац нема могућност да обезбеди коришћење годишњег одмора. Тада се, стога, исплаћује накнада.

Дакле, немогућност коришћења годишњег одмора услед престанка радног односа је једини случај када закон допушта да се запосленом уместо годишњег одмора исплати новчана накнада.

У Закону о раду тачно пише: У случају престанка радног односа, послодавац је дужан да запосленом који није искористио годишњи одмор у целини или делимично, исплати новчану накнаду уместо коришћења годишњег одмора, у висини просечне зараде у prеthodnih 12 месеци, сразмерно броју дана неискоришћеног годишњег одмора. Ова накнада има карактер накнаде штете.

Докле год сте у радном односу, послодавац је увек дужан да вам обезбеди годишњи одмор. Уколико то не уради, Закон предвиђа казну и до милион динара. Одмор нема цену - сврха је да се одморите од посла, не да "прегорите" на послу како бисте се опарили, то ниједној страни није у интересу.

(Б92)