Нико није купио ципеле из колекције пролеће–лето 2020.

Мада је већина фабрика обуће код нас радила и током епидемије, немогућност пласмана робе оставила је трага, што поновно отварање продавница и тржних центара неће моћи надоместити, сматрају представници фабрика обуће, којих имамо око 300, с близу 10.000 запослених. На домаћу обућарску инустрију имаће утицаја брзина којом ће се после епидемије великих размера опоравити Италија, центар модне индустрије у свету, јер су нам они били у спољнотрговинском пословању највећи купци, уједно и главни снабдевачи сировинама.

– Колекција пролеће–лето 2020. није уопште продата, не само код нас већ свуда у свету, а колекција јесен–зима, иако је трговцима била испоручена на време, није безмало уопште продата – каже за „Дневник” директор београдске фабрике „Обућар РВ” Раде Васић. – Очекивања су да се, с отварањем трговина, почне куповати и обућа, чију ће понуду сада чинити она за сва годишња доба, па ће од куповне моћи потрошача зависити у којем обиму ће се обућа производити у наредном периоду. Рачунамо да ће највише бити тражена обућа за лето јер пролећна модна обућа, због истека сезоне, неће бити баш тражена, док би за зимску обућу могло бити интересовања под условом да се буде продавала с већим попустима, што од нас, иначе, и траже трговци, али им не можемо удовољити. Наше марже су свега десет одсто, па би значајнија снижења цена угрозило опстанак фабрика.

По Васићевим речима, у наредним седмицама знаће се да ли ће трговине тражити нову модну обући, превенствено јесен–зима 2021, или ће продавати ону од прошле године и, док не продају залихе, неће наручивати нову колекцију.

– Фабрике обично у јулу креħу у производњу нове колекције јесен–зима, па у данима пред нама с нестрпљењем  ишчекујемо да видимо колико ће бити интересовање купаца, јер од потражње зависи рад фабрика – наводи он.

Секретар Удружња текстила, обуће и коже при Привредној комори Србије Милорад Васиљевић сматра да ће се успостављање привредног живота у домаћој обућарској индустрији одвијати у другачијем пословном окружењу, бар неко време, али не због залиха обуће, већ зато што су се домаћи обућари у највећем делу ослањали на италијанске предузетнике. 

– У тренутним условима привређивања највећи домаћи спољнотрговински купац променио је начин плаћања репромтеријала, што би могао бити проблем нашим привредницима – казао је Васиљевић за „Дневник”. – Пре избијања пандемије, репроматеријал су Италијани плаћали  од 60 до 90 дана. Након избијања пандемије КОВИД -19, италијански предузетници испоручивали су робу само након уплате аванса, па наше поједине фирме имају проблема с недостатком обртног новца.

По његовим речима, током лањске године остварен је извоз од 307 милиона долара, од тога је на тржиште те земље извезено обуће за 167 милиона долара, што је 55 процената од укупног извоза.

За разлику од модне обуће, производња наменске, за војску, полицију, јавна предузећа, била је, рекло би се, уобичајена. Директор новосадске фабрике обуће „Гепард” Мирослав Танасковић казао је за „Дневник” да је у   погонима било радно и током епидемије, уз примењивање мера заштите, и да се ванредно стање није осетило. Једино, како је рекао, није се радило пуно радно време због превоза запослених.

– Зато је обим посла био мањи десет до 15 одсто у односу на период пре избијања пандемије КОВИД-19 – казао је Тансковић. – Али и у таквим условима привређивања чизме за војску редовно су испоручиване за Немачку, Аустрију… и за домаће купце. На време смо се снабдели репроматеријалом. Заправо, чим је почело да се прича о коронавирусу и могуħности да та заразна болест стигне и до нас, „Гепард” је обезбедио сировине, па смо имали довољно материјала да поизводња не трпи.

– Током лањске године остварен је извоз вредан 307 милиона долара, од тга је на тржиште Италије извезено обуће за 167 милиона – рекао је Васиљевић, и навео да су нам значајни купци и Немачка и земље у региону. – У нашој земљи привређује и највећа фабрика обуће – „Technic Девелопемент”, у склопу италијанске фабрике „Геокс”, која запошљава око 1.300 радника.

З. Делић