Није срамота завршити занат па зарађивати 2.000 евра

Наиме, мноиго тога се променило у последњих неколико година - данас занатлије свој посао раде у другачијим, бољим условима него раније, а могу месечно да зараде и до 2.000 евра, кажу почасни председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић и ПР „Инфостуда” Милош Турински.

Атанацковић указује да у Србији мањка радне снаге и то, пре свега, у ИТ сектору и грађевинарству, а да занатска занимања недостају, због неусклађеног образовања.

- Раније смо имали добре занатске школе и код нас су долазили из иностранства како би стекли знање које су наши мајстори различитих струка преносили - каже Атанацковић. - Сада су услови много другачији, занатска занимања недостају, али изгледа да се, полако, нешто мења на боље. Све више деце бира занатска занимања јер су и они, а вероватно и њихови родитељи, схватили да је, уз добру квалификацију, сигурније и лакше доћи до посла. Томе је допринело и то што су, уз напредак технологије, данас занатска занимања лакша него пре неколико деценија.

Он је истакао да Запад, Европа, а посебно Немачка, привлаче радну снагу те да наша привреда не може да пружи зараде и могућности као што нуде послодавци у тој земљи. 

- Позитивно је да Србија за неког представља шансу за посао и већу зараду. Добро да имамо могућност да запошљавамо људе који долазе с Блиског и Далеког истока, то ће се дешавати и у будућности и на то се морамо навићи - истакао је Атанацковић. 

Он је оценио да је за послодавце у Србији изузетно значајно што могу да ангажују раднике из других земаља јер би, иначе, привреда била у великом проблему. По његовим речима, држава покушава да ситуацију поправи и кроз субвенције за запошљавања младих.

- Треба проценити где су потребе привреде да задржи школоване и способне кадрове оправдане и онда предузети кораке да им се пруже услови који ће их задржати овде јер искусне кадрове није лако заменити - рекао је Атанацковић. 

Он је указао да је Иницијатива Отворени Балкан шанса која ће омогућити запошљавања радника из Северне Македоније и Албаније и да је много лакше да се нашем начину живота прилагоди неко с Балкана него из Азије или неког другог континента.

И Турински указује да је велика потражња за занатским занимањима, да недостају мајстори, али и да је, приликом избора посла, примарно колико је он плаћен. 

- Мењају се приоритети кандидата који траже посао и то кад је реч о томе шта је најважније приликом избора послодавца - каже Турински. - Док је деценију уназад приликом избора пожељног послодавца кандидатима било примарно какви су међуљудски односи, а потом могућност напредовања и усавршавања у каријери, сада је на првом месту висина плате.

Милош Турински сматра да Србија мора да усклади образовни систем са ситуацијом на тржишту рада како би се школовали кадрови који недостају. 

- Млади и њихови родитељи морају да схвате да бављење занатом није мање вредно од неког другог посла - каже Турински. - Електричар може имати почетну плату од 150.000 динара месечно, а водоинсталатер и око 2.000 евра. Просек плата у ИТ сектору је 1.600 евра, а поједини стручњаци месечно зарађују и 8.500 евра.

Он је истакао да се у Србији највише траже радници за рад у трговини и продаји, да је ту и највише кандидата, а да су високо дефицитарна и ИТ занимања. По његовим речима, најчешће се тражи радник са средњом стручном школом спремом, а то потврђује и то што је око 60 посто огласа за послове на сајту „Инфостуд” управо за тај степен образовања.

Указујући да су ИТ занимања дефицитарна и да недостаје око 15.000 ИТ стручњака, махом медиора и сениора, Турински је истакао и да недостају и возачи и то њих око 12.000. 

- Наравно, недостају и радници у грађевинарству и у овој делатности морамо ангажовати радну снагу из иностранства и то најчешће из Турске, Индије и Кине, али и из Непала, Шри Ланке... - рекао је је Турински.

Д. Млађеновић