Nije sramota završiti zanat pa zarađivati 2.000 evra

Naime, mnoigo toga se promenilo u poslednjih nekoliko godina - danas zanatlije svoj posao rade u drugačijim, boljim uslovima nego ranije, a mogu mesečno da zarade i do 2.000 evra, kažu počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković i PR „Infostuda” Miloš Turinski.

Atanacković ukazuje da u Srbiji manjka radne snage i to, pre svega, u IT sektoru i građevinarstvu, a da zanatska zanimanja nedostaju, zbog neusklađenog obrazovanja.

- Ranije smo imali dobre zanatske škole i kod nas su dolazili iz inostranstva kako bi stekli znanje koje su naši majstori različitih struka prenosili - kaže Atanacković. - Sada su uslovi mnogo drugačiji, zanatska zanimanja nedostaju, ali izgleda da se, polako, nešto menja na bolje. Sve više dece bira zanatska zanimanja jer su i oni, a verovatno i njihovi roditelji, shvatili da je, uz dobru kvalifikaciju, sigurnije i lakše doći do posla. Tome je doprinelo i to što su, uz napredak tehnologije, danas zanatska zanimanja lakša nego pre nekoliko decenija.

On je istakao da Zapad, Evropa, a posebno Nemačka, privlače radnu snagu te da naša privreda ne može da pruži zarade i mogućnosti kao što nude poslodavci u toj zemlji. 

- Pozitivno je da Srbija za nekog predstavlja šansu za posao i veću zaradu. Dobro da imamo mogućnost da zapošljavamo ljude koji dolaze s Bliskog i Dalekog istoka, to će se dešavati i u budućnosti i na to se moramo navići - istakao je Atanacković. 

On je ocenio da je za poslodavce u Srbiji izuzetno značajno što mogu da angažuju radnike iz drugih zemalja jer bi, inače, privreda bila u velikom problemu. Po njegovim rečima, država pokušava da situaciju popravi i kroz subvencije za zapošljavanja mladih.

- Treba proceniti gde su potrebe privrede da zadrži školovane i sposobne kadrove opravdane i onda preduzeti korake da im se pruže uslovi koji će ih zadržati ovde jer iskusne kadrove nije lako zameniti - rekao je Atanacković. 

On je ukazao da je Inicijativa Otvoreni Balkan šansa koja će omogućiti zapošljavanja radnika iz Severne Makedonije i Albanije i da je mnogo lakše da se našem načinu života prilagodi neko s Balkana nego iz Azije ili nekog drugog kontinenta.

I Turinski ukazuje da je velika potražnja za zanatskim zanimanjima, da nedostaju majstori, ali i da je, prilikom izbora posla, primarno koliko je on plaćen. 

- Menjaju se prioriteti kandidata koji traže posao i to kad je reč o tome šta je najvažnije prilikom izbora poslodavca - kaže Turinski. - Dok je deceniju unazad prilikom izbora poželjnog poslodavca kandidatima bilo primarno kakvi su međuljudski odnosi, a potom mogućnost napredovanja i usavršavanja u karijeri, sada je na prvom mestu visina plate.

Miloš Turinski smatra da Srbija mora da uskladi obrazovni sistem sa situacijom na tržištu rada kako bi se školovali kadrovi koji nedostaju. 

- Mladi i njihovi roditelji moraju da shvate da bavljenje zanatom nije manje vredno od nekog drugog posla - kaže Turinski. - Električar može imati početnu platu od 150.000 dinara mesečno, a vodoinstalater i oko 2.000 evra. Prosek plata u IT sektoru je 1.600 evra, a pojedini stručnjaci mesečno zarađuju i 8.500 evra.

On je istakao da se u Srbiji najviše traže radnici za rad u trgovini i prodaji, da je tu i najviše kandidata, a da su visoko deficitarna i IT zanimanja. Po njegovim rečima, najčešće se traži radnik sa srednjom stručnom školom spremom, a to potvrđuje i to što je oko 60 posto oglasa za poslove na sajtu „Infostud” upravo za taj stepen obrazovanja.

Ukazujući da su IT zanimanja deficitarna i da nedostaje oko 15.000 IT stručnjaka, mahom mediora i seniora, Turinski je istakao i da nedostaju i vozači i to njih oko 12.000. 

- Naravno, nedostaju i radnici u građevinarstvu i u ovoj delatnosti moramo angažovati radnu snagu iz inostranstva i to najčešće iz Turske, Indije i Kine, ali i iz Nepala, Šri Lanke... - rekao je je Turinski.

D. Mlađenović