Неплаћени рад чини 21,9 одсто БДП, најчешће га обављају жене

Потпредседница Владе Србије и председница Координационог тела за родну равноправност Зорана Михајловић истакла је да је Србија друга земља у свету која је, у сарадњи са УНДП и Владом Велике Британије, спровела економску анализу неплаћених послова старања о породици и у домаћинству са циљем да се побољша квалитет живота жена и да се учини више у равноправној расподели неплаћеног рада.



Михајловић је казала да не прође дан да се не разговара о родној равноправности и стварању једнаких услова за жене и мушкарце, захваљујући родно одговорној влади и заједничком раду са међународним партнерима.



‘‘Када смо почели овај пројекат, сви су нас необично гледали сматрајући да је природно и нормално да жена кува, пере и пегла у домаћинству, да брине о деци, старима, болеснима и да због тога скраћује своје радно време’‘, рекла је Михајловић на завршној конференцији "Родно одговорно управљање - прерасподела неплаћеног рада".



Она је казала да као разлог за скраћено радно време 95 пдсто жена наводи управо бригу о деци и породици, а само четири одсто мушкараца тражи исто.



Истакла је да су овакви пројекти начин да се боримо против стереотипа и да анимирамо очеве да се више укључе у родитељство и да направимо баланс у обављању неплаћеног рада.



‘‘Жене 20 одсто свог времена проводе у неплаћеним пословима. Очекујем да из овога произађу одређене одлуке, да буду део закона и да наставимо даље заједно да радимо на стварању родно равноправног друштва", поручила је Михајловић.



Министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић рекла је да се вековима сматрало да жене немају никаква права - имовинска, лична, права на слободу, кретање, новац...



Како је рекла, жене вековима раде бесплатно и доприносе БДП свих друштава, а да их нико не пита када је договорено да је њихов неплаћени рад подразумева.



‘‘Морамо да разговарамо о томе колико свака жена доприноси развоју свог друштва, колико кошта брига о кући, брига о другима и старијима, а која, без икакве новчане надокнаде, углавном пада углавном на женска плећа. Надам се да ће у сарадњи министратсва, Координационог тела за родну равноправност и партнера, сви разумети колико је важно да видимо жене које ћутке и без надокнаде раде за нас. То смо дужни’‘, рекла је Чомић.



Заменица амбасадорке Ујеидњеног Краљевства у Србији Ребека Фабрици рекла је да је пројекат, финансиран кроз Фонд за добру управу Владе Велике Британије заједно са Владом Србије, показао да неплаћени рад, који углавном обављају жене, има своју вредности и да износи 9,2 милиајрде евра, односно 21,9 одсто БДП.



‘‘Равноправна расподела овог посла, као и подршка институција кроз услуге, довешће до оснаживања жена, али и до општег економског и друштвеног развоја’‘, рекла је Фабрици.



Изразила је задовољство што је Влада Србије спремна да активно ради на изменама правних аката и пружања услуга које ће покренути те промене.



‘‘Без једнаке поделе рада не може се говорити о истинској родној равноправности, а без родне равноправности не може се говорити о просперитетном друштву’‘, рекла је Фабрици.



Директорка Агенције УН за родну равноправност и оснаживање жена у Србији Милана Рикановић рекла је да је, када се говори о неплаћеном раду, важно разумети који родни стереотипи постоје у друштву везано за бригу о породици и домаћим пословима.



‘‘Морамо да се више ангажујемо на укључивању мушкараца у родитељство и кућне послове , да уводимо нове системе подршке који би допринели прерасподели неплаћеног рада. Желимо да покажемо да су решења ту, надохват руке. Желимо да пружимо системе подршке доносиоцима одлука”, рекла је Рикановић.



Пројекат “Родно одговорно управљање - прерасподела неплаћеног рада” реализовали су Координационо тело за родну равноправност и УН Womеn, уз подршку Владе Уједињеног Краљевства и британске амбасаде у Србији.