НБС: Никада нисмо рекли да банке немају право на накнаду

Поводом информација које се појављују у медијима о ставу Народне банке Србије о незаконитости наплате трошкова обраде кредита, НБС овим путем указује да су овакве информације нетачне и да као такве могу неосновано генерисати ризике који могу имати утицај на стабилност финансијског система, саопштила је централна банка.

С тим у вези, истиче се да “НБС никад није заузела став да банке немају право на накнаду обраде кредита”.

“Штавише, Законом о заштити корисника финансијских услуга је прописано да уговор о кредиту мора да садржи врсту и висину свих накнада које падају на терет корисника кредита”, напомињу из НБС.

Указују, при томе, на важну чињеницу да накнаде и трошкови у вези са реализацијом кредита (трошкови обраде, праћења и администрирања кредита), које банка наплаћује од корисника, улазе у обрачун ефективне каматне стопе.

НБС такође истиче да је законска обавеза банке да те трошкове јасно предочи кориснику у предуговорној фази, односно, да их искаже у понуди, како би корисник на транспарентан начин био упознат са свим трошковима који падају на његов терет.

Банке су дужне, подсећа се у саопштењу, да ефективну каматну стопу обрачунавају на јединствен прописани начин ради поређења истоврсних понуда различитих банака. На тај начин се обезбеђује да корисник сагледа све обавезе и трошкове које би могао имати у случају доношења одлуке да уговор о кредиту закључи са банком.

НБС наглашава да је са аспекта заштите корисника финансијских услуга, као једне од њених законом утврђених функција, кроз законодавни оквир прописала обавезу за банке да кориснику пруже потпуне и јасне информације и одговарајућа објашњења о условима који се односе на уговор о кредиту.

Централна банка подсећа да је и Врховни касациони суд у вези с овим питањем заузео став да „банка има право на наплату трошкова и накнада банкарских услуга, па одредба уговора о кредиту којом се корисник кредита обавезује да банци плати трошкове кредита није ништава под условом да понуда банке садржи јасне и недвосмислене податке о трошковима кредита“.

У саопштењу се такође цитира став ВКС да трошкови обраде кредита и пуштања кредита у течај, као и други трошкови које банка обрачунава кориснику могу бити исказани у процентуалном износу и наплаћују се само кроз обрачун ефективне каматне стопе.

Врховни касациони суд је овакав став заузео, између осталог, и тумачењем одредаба Одлуке о јединственом начину обрачуна и објављивања ефективне каматне стопе на депозите и кредите, која је ступила на снагу 1. октобра 2006. године, а којом су детаљно дефинисани трошкови у вези с одобравањем кредита и обавеза да се сви искажу кроз обрачун ефективне каматне стопе, о чему је суд дао детаљно тумачење у образложењу свог правног ставе, наводи НБС.