НАЛЕД: Најбољим идејама од 15.000 до 100.000 долара помоћи
БЕОГРАД: На конкурс НАЛЕД-а за доделу бесповратних средстава компанијама са најбољим иновативним идејама које ће допринети расту економије пријавило се око 230 предузећа, а њих 40 данас представља своје идеје стручној комисији, док ће 30 бити награђено грантовима од 15.000 до 100.000 долара.
Извршна директорка НАЛЕД-а Виолета Јовановић рекла је за Танјуг да се бесповратна средстава додељују у оквиру програма "СтарТећ", који спроводи НАЛЕД уз подршку компаније Филип Морис и у сарадњи са Владом Србије, а да је његов циљ да се подстакне раст наше економије, предузећа и да се економија трансформише од традиционалне ка оној заснованој на знању и иновацијама.
"У оквиру овог програм смо организовали конкурс који је трајао од 30. марта до 4. јуна и ту смо добили невероватних 229 пријава, то је заиста превазишло сва наша очекивања и то говори о томе колико је овакав вид подршке потребан нашим предузећима", рекла је Јовановић.
Каже да је већина пријава стигла из Београда, али да је око 40 одсто оригиналних идеја стигло и из унутрашњости, из малих места попут Косјерића, Бољевца или Житишта.
Јовановић додаје да ће данас 40 финалиста представити своје идеје стручном тиму и одбору за грантове и покушати да објасне због чега управо њихова идеја заслужује подршку.
Истиче да ће њих 30 бити одабрано за подршку и да ће добити бесповратна средстава у износу од 15.000 до 100.000 долара.
"Укупно ће бити додељено милион долара за тих 30 идеја, а оно што је такође важно да ћемо победницима уз финансијска средстава обезбедити и стручну подршку за тумачење прописа, регистрацију патената, излаз на страна тржишта, све оно где ће им бити потребна нека стручна подршка да у реализацији те своје идеје буду успешне", рекла је Јовановић.
Резултати победника, како каже, биће саопштени на конференцији 8. октобра.
Међу финалистима конкурса је фирма "Етфил технолоџис", а њен представник Вукашин Пејовић каже да се њихов пројекат бави микроклиматском анализом у пољопривреди.
Објаснио је да системи постављени на њивама шаљу инфромације у софтер који их прикупља, а онда се те информације углавном путем мобилне апликције достављају пољопривредницима у виду обавештења и инструкција.
Пејовић каже да су то информације о неким микроклиматским условима или о потенцијалним гљивичним инфекцијама или другим инфекцијама.
Међу финалистима је и компанија Биоуник, а њен представник Снежана Ђорђевић објашњава да је њихов пројекат везан за унапређење технологије препарата које се користе за силирање кукуруза, луцерке...
"Наша технологија ће допринети да силажа која се буде производила буде високог квалитета, да има довољно количине млечне киселине која ће обезбедити храњиву вредност силаже, а и спречиће појаву сапрофита који проузрукују микротоксине, штетне за здравље људи и животиња", објаснила је Ђорђевић.
Истиче да ће се на тај начин добијати квалитетна сточна храна, јер, наводи, силажа представља 90 одсто оброка преживара, а уз то је веома важна за профитабилност фарми.
