NALED: Najboljim idejama od 15.000 do 100.000 dolara pomoći
BEOGRAD: Na konkurs NALED-a za dodelu bespovratnih sredstava kompanijama sa najboljim inovativnim idejama koje će doprineti rastu ekonomije prijavilo se oko 230 preduzeća, a njih 40 danas predstavlja svoje ideje stručnoj komisiji, dok će 30 biti nagrađeno grantovima od 15.000 do 100.000 dolara.
Izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović rekla je za Tanjug da se bespovratna sredstava dodeljuju u okviru programa "StarTeć", koji sprovodi NALED uz podršku kompanije Filip Moris i u saradnji sa Vladom Srbije, a da je njegov cilj da se podstakne rast naše ekonomije, preduzeća i da se ekonomija transformiše od tradicionalne ka onoj zasnovanoj na znanju i inovacijama.
"U okviru ovog program smo organizovali konkurs koji je trajao od 30. marta do 4. juna i tu smo dobili neverovatnih 229 prijava, to je zaista prevazišlo sva naša očekivanja i to govori o tome koliko je ovakav vid podrške potreban našim preduzećima", rekla je Jovanović.
Kaže da je većina prijava stigla iz Beograda, ali da je oko 40 odsto originalnih ideja stiglo i iz unutrašnjosti, iz malih mesta poput Kosjerića, Boljevca ili Žitišta.
Jovanović dodaje da će danas 40 finalista predstaviti svoje ideje stručnom timu i odboru za grantove i pokušati da objasne zbog čega upravo njihova ideja zaslužuje podršku.
Ističe da će njih 30 biti odabrano za podršku i da će dobiti bespovratna sredstava u iznosu od 15.000 do 100.000 dolara.
"Ukupno će biti dodeljeno milion dolara za tih 30 ideja, a ono što je takođe važno da ćemo pobednicima uz finansijska sredstava obezbediti i stručnu podršku za tumačenje propisa, registraciju patenata, izlaz na strana tržišta, sve ono gde će im biti potrebna neka stručna podrška da u realizaciji te svoje ideje budu uspešne", rekla je Jovanović.
Rezultati pobednika, kako kaže, biće saopšteni na konferenciji 8. oktobra.
Među finalistima konkursa je firma "Etfil tehnolodžis", a njen predstavnik Vukašin Pejović kaže da se njihov projekat bavi mikroklimatskom analizom u poljoprivredi.
Objasnio je da sistemi postavljeni na njivama šalju infromacije u softer koji ih prikuplja, a onda se te informacije uglavnom putem mobilne aplikcije dostavljaju poljoprivrednicima u vidu obaveštenja i instrukcija.
Pejović kaže da su to informacije o nekim mikroklimatskim uslovima ili o potencijalnim gljivičnim infekcijama ili drugim infekcijama.
Među finalistima je i kompanija Biounik, a njen predstavnik Snežana Đorđević objašnjava da je njihov projekat vezan za unapređenje tehnologije preparata koje se koriste za siliranje kukuruza, lucerke...
"Naša tehnologija će doprineti da silaža koja se bude proizvodila bude visokog kvaliteta, da ima dovoljno količine mlečne kiseline koja će obezbediti hranjivu vrednost silaže, a i sprečiće pojavu saprofita koji prouzrukuju mikrotoksine, štetne za zdravlje ljudi i životinja", objasnila je Đorđević.
Ističe da će se na taj način dobijati kvalitetna stočna hrana, jer, navodi, silaža predstavlja 90 odsto obroka preživara, a uz to je veoma važna za profitabilnost farmi.
