Највиша плата најнижој бежи чак 80.777 динара

Наиме, просечне зараде у августу биле су 58.513 динара, па је у коверти, у просеку, било 1.516 динара мање него месец раније. И медијална зарада, коју заправо зарађује око половине укупно запослених у Србији, мања је 756 динара иа у августу је била тешка 45.000 динара.

Будући да се просечна плата добија на основу свих зарада исплаћених у току једног месеца, а израчунава на основу односа обрачунатих зарада и броја запослених, јасно се да је много оних који месечно зарађују мање од просечне плате, а да је августовских 58.513 динара за неке запослене само део месечне зараде. Наравно, много је оних којима до износа медијалне плате недостаје и више од 10.000 динара.

Када се посматра просечна нето зарада у 19 делатности за које РЗС објављује податке, у августу је у осам била виша од републичког просека, а у 11 нижа. Већ неколико месеци та статистика је мење-више иста, а слични су и износи који деле највишу и најнижу просечну зараду по делатностима. У августу је та разлика била 80.777 динара и нешто је мања од једне и по просечне зараде. Не мења се већ дуго ни статистика везана за број делатности у којима су зараде ниже од медијалне и даље их је две.

Само у једној делатности просечна зарада у августу прескочила је износ од 100.000 динара, а највише су у делатности информисања и комуникације – 117.019 динара. Након њих следе они који раде у финансијским делатностима и делатности осигурања – 95.902 динара, а потом делатности снабдевања електричном енергијом, гасом и паром, који су у увгусту, у просеку, зарадили 94.338 динара. У све три делатности зараде су мање него у јулу, и то од око 1.400 динара па до више од 5.000.

Исто као што су се стањиле коверте у делатностима у којима су зараде највише, примања су мања и у делатностима с најнижим просеком. Тако је најнижа августовска просечна нето зарада била 36.242 динара и исплаћена је у делатности услуге смештаја и исхране, која је и даље једина у којој су зараде мање од 40.000 динара, а мања је готово 1.000 динара него месец раније, а исто толико новца мање било је у августовској коверти запослених у осталим услужним делатностима – 42.926. Мање од 50.000 динара у августу су, у просеку, зарадили и запослени у делатности уметност, забава и рекреација – 48.395 динара, те трговини на велико и мало и поправци моторних возила – 48.195, док су с мање од 1.000 динара тај износ прескочиле просечне зараде у у делатностима грађевинарство – 50.769  и пољопривреда, шу­марство и рибарство – 50.990.

Просечне августовске зараде у јавном сектору су, у просеку, биле 66.492 динара и више су 7.979 динара од републичког просека. Највише плате, у просеку, тог месеца су зарадили запослени у јавним државним предузећима – 78.066 динара, а најмање администрација на нивоу локалне самоуправе – 55.626.

Просечна зарада виша од 100.000 динара у августу је исплаћена у седам области. Највише су, у просеку, зарадили запослени у рачунском програмирању и консултантским делатностима – 155.459 динара, а следе зараде у ваздушном саобаћају – 152.105. У области научно истраживање и развој августовска зарада била је 120.103 динара, у производњи дуванских производа 117.821, а у области финансијских услуга, осим осигурања и пензионих фондова 106.614. Запослени у експлоатацији сирове нафте и природног гаса зарадили су 101.506, док је у услужним делатностима у рударству и геолошким истра­живањима августовска зарада била 101.353.

Плате мање од 40.000 динара у августу су исплаћене запосленима у неколико области, а најмање новца зарадили су за­послени у области туристичке агенције, тур-оператери и резервације – 34.328 динара. Након тога су зараде у области остале личне услужне делатности – 34.377 динара, а они који раде у области припреме и послу­жи­вања хране зарадили су 34.399. У области прерада дрвета и производи од дрвета, осим намештаја, у августу су за­радили 35.526 динара, области поправка рачунара и предмета за личну употребу 36.194, производњи одевних предмета 38.106, а производњи коже и предмета од коже 39.241.

Д. Млађеновић