Национална организација потрошача Србије: Још не знамо да ли је квалитет робе исти у Србији и Немачкој
У Србији још нису урађена истраживања о томе да ли потрошачи купују увозну робу слабијег квалитета од исте робе у продавницама у Европској унији, већ су само искуствени утисци наших потрошача да је то тако, рекла је правни саветник Националне организације потрошача Србије Никица Јовановић.
Она је за Танјуг објаснила да би таква анализа изискивала знатна средства, које организација потрошача нема, и изразила наду да ће неко од надлежних увидети потребу да помогне, јер су чланице ЕУ из источне Европе већ доказале да постоји разлика у квалитету исте робе код њих и у „старим” чланицама уније.
„Ми за сада још можемо само искуствено да кажемо, уколико смо имали прилике да пробамо производе, најчешће прехрамбене или хемијске, да су они другачијег нивоа kvalitеtta него у земљама ЕУ”, изијавила је Јовановић.
Прецизирала је да до сада у Србији није спроведено ни једно истраживање којим бисмо то поткрепили, али да бисмо ослањајући се на анализе обављене у источноевропским чланицама ЕУ могли да кажемо да је другачији ниво квалитета робе која стиже на наше тржиште него у западној Европи. „Ту видимо да је постојала разлика између оних земаља чланица које су касније приступиле ЕУ у односу на оне које су ту фактички од оснивања, па су одређене држав,е као што су Хрватаска, Мађарска, Чешка и Словачка, одрадиле истраживања, и онда су оне експлицитно доказале да другачији производи стижу на њихову територију него, рецимо, у Немачку”, рекла је Јовановић.
Додала је да су се ове земље на тај начин избориле да се током 2021. измене прописи унутар ЕУ, и обезбеди равноправност свих потрошача у погледу права на исти квалитет робе на целој територији уније.
Потрошачи у Србији неретко имају проблем и са техничком робом, односно њеним сервисирањем, а пре свега са телефонима, таблетима, лаптоповима, веш машинама, шпоретима и фрижидерима.
„Да, постоји проблем са техничком робом и ми често видимо да она траје отприлике колико траје и гарантни рок. Можемо да констатујемо једну апсурдну ситуацију да када смо куповали робу пре 20 или 30 година да је она тада била не толико технолошки напредна, али је била издржљивија и трајала је дуже”, напоменула је Јовановић.
Додала је да се у ЕУ води кампања доказивања да у овим апаратима постоје такозвани програмирани кварови, услед којих они кратко трају, а због непостојања резервних делова, завршавају на отпаду и тако стварају еколошке проблеме.
Рекла је да је тенденција унутар ЕУ да се произвођачи обавежу да обезбеде делове за поправку апарата и након истека гарантног рока, и да би од тога и наши потрошачи могли да имају корист, уместо да скупо плаћају велике кућне апарате које када се покваре могу само да баце.
Јовановић наглашава да се овај пропис не односи на Србију, и додаје како ми само можемо да полажемо наде у то да ћемо индиректно имати користи од њега тако што ће инострани произвођачи поштовати такозвану добру пословну праксу.
„Нама као земљи кандидату за ЕУ заиста је неопоходно овакво истраживање, како бисмо и ми могли да се позиционирамо и видимо где смо по овом питању”, каже Јовановић.
Она, међутим, наглашава да то доста кошта, и да се организација коју заступа неколико пута обраћала министарствима привреде и трговине за помоћ, али без одговора.
„У више наврата смо покретали иницијативу. Ту би могли да дођу у обзир и Министартсво трговине и Министартство привреде. Свакако да постоје начини, само би требало да се препозна добра воља и интерес и да се такво истраживање онда и обави”, рекла је Јовановић.
Додала је да организација потрошача већ годинама добија притужбе грађана на неке производе и зна на шта би требало усмерити пажњу приликом анализе квалитета.
Јовановић напомиње да су цене увозних производа у нашим продавницама често исте као у Европи, а некад чак и више.
Д. Млађеновић