Nacionalna organizacija potrošača Srbije: Još ne znamo da li je kvalitet robe isti u Srbiji i Nemačkoj

Ona je za Tanjug objasnila da bi takva analiza iziskivala znatna sredstva, koje organizacija potrošača nema, i izrazila nadu da će neko od nadležnih uvideti potrebu da pomogne, jer su članice EU iz istočne Evrope već dokazale da postoji razlika u kvalitetu iste robe kod njih i u „starim” članicama unije.

„Mi za sada još možemo samo iskustveno da kažemo, ukoliko smo imali prilike da probamo proizvode, najčešće prehrambene ili hemijske, da su oni drugačijeg nivoa kvalitetta nego u zemljama EU”, izijavila je Jovanović.

Precizirala je da do sada u Srbiji nije sprovedeno ni jedno istraživanje kojim bismo to potkrepili, ali da bismo oslanjajući se na analize obavljene u istočnoevropskim članicama EU mogli da kažemo da je drugačiji nivo kvaliteta robe koja stiže na naše tržište nego u zapadnoj Evropi. „Tu vidimo da je postojala razlika između onih zemalja članica koje su kasnije pristupile EU u odnosu na one koje su tu faktički od osnivanja, pa su određene držav,e kao što su Hrvataska, Mađarska, Češka i Slovačka, odradile istraživanja, i onda su one eksplicitno dokazale da drugačiji proizvodi stižu na njihovu teritoriju nego, recimo, u Nemačku”, rekla je Jovanović.

Dodala je da su se ove zemlje na taj način izborile da se tokom 2021. izmene propisi unutar EU, i obezbedi ravnopravnost svih potrošača u pogledu prava na isti kvalitet robe na celoj teritoriji unije.

Potrošači u Srbiji neretko imaju problem i sa tehničkom robom, odnosno njenim servisiranjem, a pre svega sa telefonima, tabletima, laptopovima, veš mašinama, šporetima i frižiderima.

„Da, postoji problem sa tehničkom robom i mi često vidimo da ona traje otprilike koliko traje i garantni rok. Možemo da konstatujemo jednu apsurdnu situaciju da kada smo kupovali robu pre 20 ili 30 godina da je ona tada bila ne toliko tehnološki napredna, ali je bila izdržljivija i trajala je duže”, napomenula je Jovanović.

Dodala je da se u EU vodi kampanja dokazivanja da u ovim aparatima postoje takozvani programirani kvarovi, usled kojih oni kratko traju, a zbog nepostojanja rezervnih delova, završavaju na otpadu i tako stvaraju ekološke probleme.

Rekla je da je tendencija unutar EU da se proizvođači obavežu da obezbede delove za popravku aparata i nakon isteka garantnog roka, i da bi od toga i naši potrošači mogli da imaju korist, umesto da skupo plaćaju velike kućne aparate koje kada se pokvare mogu samo da bace.

Jovanović naglašava da se ovaj propis ne odnosi na Srbiju, i dodaje kako mi samo možemo da polažemo nade u to da ćemo indirektno imati koristi od njega tako što će inostrani proizvođači poštovati takozvanu dobru poslovnu praksu.

„Nama kao zemlji kandidatu za EU zaista je neopohodno ovakvo istraživanje, kako bismo i mi mogli da se pozicioniramo i vidimo gde smo po ovom pitanju”, kaže Jovanović.

Ona, međutim, naglašava da to dosta košta, i da se organizacija koju zastupa nekoliko puta obraćala ministarstvima privrede i trgovine za pomoć, ali bez odgovora.

„U više navrata smo pokretali inicijativu. Tu bi mogli da dođu u obzir i Ministartsvo trgovine i Ministartstvo privrede. Svakako da postoje načini, samo bi trebalo da se prepozna dobra volja i interes i da se takvo istraživanje onda i obavi”, rekla je Jovanović.

Dodala je da organizacija potrošača već godinama dobija pritužbe građana na neke proizvode i zna na šta bi trebalo usmeriti pažnju prilikom analize kvaliteta.

Jovanović napominje da su cene uvoznih proizvoda u našim prodavnicama često iste kao u Evropi, a nekad čak i više.

D. Mlađenović