На мору најтраженији кувари и искусни конобари из Србије
НОВИ САД: Већ с првим данима летње сезоне доста грађана Србије упутило се ван граница наше земље на сезонски рад, пре свега на мору и углавном у угоститељству.
Радне снаге у овој области недостаје у свим земљама, па и у нашој, а током годишњих одмора још и више, а да су дефицитарни доказ су одласи у којима се траже радници у угоститељству - на свим позицијама.
Иако је летња сезона у пуном јеку и требало би очекивати да су сва места већ попуњена, потражња за сезонским радницима у угоститељству у Хрватској, Црној Гори, Грчкој... не јењава. Најтраженији су кувари, као и помоћни радници у кухињи, те искусни конобари који знају више језика, али и сви друге угоститељске струке, а у зависности од позиције зараде су и до 3.000 евра месечно. То је без сумње и разлог што се на одлазак на сезонски посао одлучује све више радника у угостељству - јер су плате више него у Србији, највећи број послодаваца обезбеђује смештај и храну, а сваки прековремени сат плаћа се по вишој тарифи.
Да је потражња за кадровима у угостетљству велика потврђује и власница новосадске Агенције за запошљавање “Агава” Јованке Драгићевић, која указује да је у Хрватској, земљом с којом се највише сарађује, веома осетан недостатак угоститељских раника.
- Углавном сарађујемо с послодавцима из Истре и дела Далмације у близини Макарска, као и у Црној Гори и радници у угоститељству стално су потребни - каже Јованка Драгићевић - На хрватском приморју потражња је велика, посебно када се упореди с 2020. годином. Тражи се комплатан угоститељски кадар, а пре свега кувари, пица и роштиљ мајстори, собарице, спремачице, посластичари, конобари, хостесе, пекари, али и трговци...
Немци траже геронто неговатељице
Угоститељски радници, указује Јованка Драгићевић, потребни су и у Немачкој, али нешто касније него што је случај са земљама које имају море - од краја августа, а у овој земљи потребни су и радници свих других струка. Међу пословима за које недостају радницису најтраженији возачи камиона и аутобуса, медицинско особље - медицинске сестре и геронто неговатељице, као и грађевински радници. По њеним речима, за одлазак у Немачку и радни ангажман у овој земљи потребно је, уз низ услова који се морају испунити, знати немачки језик. - Само грађани наши земље којима је циљ да раде у Немачкој и у њој живе и који су спремни да испуне све потребне услове то и савладају - наглашава Јованка Драгићевић. - Веома су тражене геронто неговатељице, а преко Удружења “Агава” организујемо обуку за ово занимање која обухвата и теориски и практични део. За ангажман је потребно знати језик, поседовати одговарајуће сертификате, имати радно искуство....
По њеним речима зараде конобара крећу се од 1.200 до 1.500 евра, собарице месечно могу да зараде од 700 до 800 евра, а они који одлуче да се запосле у некој трговини - од 800 па до 1.000 евра.
- Највише зараде реезрвисане су за куваре и они месечно могу да зараде и до 3.000 евра, али висина плате кувара зависи од много фактора - степена образовања, знања, вештина, способности и не постоји послодавац који ће себи дозволити да изгуби квалитетног кувара. Важно је знати и да је радницима из Србије који буду ангажовани у Хрватској обезбеђена радна и боравишна виза на шест месеци, као и смештај и исхрана, а имају иста радна права и апсолутно исти третман као и грађани Хрватске. У потпуности се поштује тамошњи Закон о раду који подразумева осмочасовно радно време, а уколико се ради дуже, што је ствар договора, плаћа се посебно, као прековремени рад и то важи за све струке и све позиције - каже Јованка Драгићевић.
Има посла и за оне који су заинтересовани да оду у Дубаи, а како каже наша саговрница, тренутно “Агава” нуди ангажман за чување деце - “беби ситер сервис” у породицама. - За овај посао је потребно задовољити низ услова - знање енглеског, минимално средње образовање, широка култура, упознавање са земљом где се долази... - истиче Јованка Драгићевић. - Приликом ангажмана потписује се уговор о раду, послодавац сноси трошкове путовања, обезбеђује смештај и исхрану, а месечна зарада је око 1.000 евра.
Д. Млађеновић