ММФ: Ризици од нарастања дуга највећих светских економија
ВАШИНГТОН: Међународни монетарни фонд је први пут у више година оптимистичан у погледу глобалног економског раста, али упозорава на нови проблем - нарастајуће дугове највећих светских економија.
Нивои дугова расту у економијама Групе 20 најразвијенијих земаља света (Г20), изјавио је Тобијас Адријан, шеф Одељења за валутна и трзизшта капитала ММФ-а, преноси агенција Франс прес.
Међу приватним предузећима у тим земљама, ниво задуживања је већи него пре финансијске кризе. Терет сервисирања дуга је такође скочио у неколико водећих економија, напоменуо је он.
Предочавајући да се очекује да централне банке Сједињених Држава и Европе пооштре монетарне политике, он је указао да то „увећава ризик током времена од наглог повећања каматних стопа“.
Представљајући најновије ММФ-ове процене ризика у светском финансијском систему, Адријан је нагласио да су изузетно ниске каматне стопе у протеклих неколико година омогућиле земљама да се јефтино задужују ради финансирања изласка из рецесије.
Тај опоравак још није завршен, рекао је он, додајући да су ниске камате још увек потребне.
Истовремено, како је приметио, „такво окружење гаји самозадовољство“, при чему се гомилају ризици на неколико фронтова. Аргументујући ту тврдњу, он је као примере навео „супер звезде међу земљама у успону, као што су Кина, Бразил и Турска“.
Адријан је казао да Кина наставља да финансира раст експанзијама кредита, посебно кредита из „банкарства у сенци“, које је изван регулисаног банкарског система.
Друга страна проблема је зависност тржишта у успону и економија са ниским приходима од екстерног финансирања, нарочито од прилива портфолио инвестиција. Око 300 милијарди долара таквих средстав ће се улити у ове земље 2017. године, подржавајући њихов раст.
То је, шире посматрано, добра вест. Али, веће ослањање на задуживање у иностранству може у одређеном тренутку да постане слаба тачка, пре свега земаља са ниским дохотком, ако се ти ресурси не користе добро, констатовао је званичник ММФ-а.
То чини таква тржишта подложним шоковима, као што су геополитичка превирања и скокови каматних стопа, што би повећало трошкове дуга и могло да изазове нагли одлив портфолио инвестиција, закључио је Адријан.
