ММФ: Импресиван напредак српске економије

Он је подсетио да је Србија била у тешкој макроекономској ситуацији пре покретања програма реформи 2015. године, а да је две године касније макроекономска слика потпуно другачија.

Фискална ситуација је, како је навео, побољшана, при чему је буџетски дефицит смањен са 7,0 процената БДП-а на пројектованих 1,1 одсто БДП-а ове године, што је најнижи ниво од 2005, а јавни дуг пада брже него што је пројектовано. 

ММФ указује да фискална консолидација иде испред плана и да је праћена бржим растом, што је, како примећује одраз поверења проистеклог из одлучног решавања питања одрживости јавног дуга. 

Соса је рекао да је ММФ у садашњим закључима задржао пројекцију раста БДП на 3,0 процента за ову годину, али да су ти подаци засновани на економским показатељима који су били на располагању до јуна. 

Шеф Канцеларије ММФ је, међутим, најавио да ће у наредних неколико недеља та пројекција бити вероватно ревидирана наниже, због штете коју је пољопривреда претрпела услед суше и делом због енергетике. 

Соса је проценио да ће бити простора за повећање плата и пензија, али није могао да прогнозира за колико процената.

"Повећање плата у јавном сектору и пензија које је најавила Влада Србије биће разматрано у оквиру предстојећих разговора о буџету за 2018. годину између техничке мисије Међународног монетарног фонда и српских званичника", рекао је Соса на конференцији за медије у Народној банци Србије, у одговору на новинарско питање.

"Мислимо да ће постојати фискални простор за повећање плата и пензија, али у овом тренутку не знамо колики ће он бити", рекао је Соса. 

Он је истакао да је неопходно да се добро одмере сви чиниоци како не би дошло поремећаја фискалне равнотеже. 

"Размотрићемо простор за овакву врсту повећања, које треба да буде конзистентно са параметрима предвиђеним у стендбај аранжману", рекао је Соса. 

Додао је такође да ће и једнократна исплата пензионерима од 6. 000 динара које је јуче најавио министар финансија Душан Вујовић бити предмет разматрања у наступајућим разговорима ММФ-а и представника Србије.

"Друга подручја су снажна. Још увек видимо раст који ће се опорављати до 3,5 одсто наредне године", рекао је Соса на конференцији за новинаре у просторијама Народне банке Србије. 

Он је посебно истакао то што спровођење фискалне консолидације није пореметило привредни раст.

Потребно је, међутим, да се фискални резултати консолидују на средњи рок, будући да, како је навео, постоје фискални ризици од потенцијалних старих дугова и обавеза државних предузећа.

Подсетио је у том контексту да је прошле године Влада једнократно отплатила дуг Петрохемије, упозоривши да ће можда и ове године бити таквих захтева, на пример за РТБ Бор или Азотару.

Када су та предузећа у питању, по њему треба да се иде на приватизацију или да се нађе стално решење.

Соса је такође навео и даље постоје "рањивости" и структурне слабости, које проистичу из кашњења реформи јавних и државних предузећа, државне управе и оптерећености привреде неформалним привредним сектором.

Кашњење, међутим, не значи да није било напретка, рекао је он, напомињући да је код комуналних предузећа и железница, примера ради, побољшана финансијска ситуација, и да су опале субвенције државним предузећима, али да су гаранције по кредитима које држава даје за та предузећа и даље значајне.

"Важно је држати под контролом јавне расходе и створити простор за коришћење других ресурса и других јавних инвестиција како би се затворили неки гепови у инфраструктурној потрошњи".

Соса је изјавио да Фонд нема никакве индиције о томе да ли ће бити новог стендбај аранжмана између Србије и те међународне финансијске институције, истичући да је одлука о томе на српској влади.  

"Још је рано за то. Имамо још шест месеци до краја овог аранжмана, и на Влади је да одлучи да ли јој и какав аранжман са ММФ-ом треба", рекао је Соса на данашњој конференцији за медије у Народној банци Србије. Ако Влада Србије буде одлучила да јој је аранжман са ММФ-ом потребан, он ће, како је нагласио, бити сасвим другачији од садашњег, јер се економска ситуација у нашој земљи променила. 

"Постојећи програм смо започели када је фискална ситуација била веома тешка, а у потенцијално новом програму, фокус ће бити на другим параметрима, на конкурентости, расту и запослености", објаснио је Соса.

Такође је истакао да је потребно јачати институције да би се побољшала конкурентност и привредни амбијент.

Констатујући да је пословна клима генерално побољшана у последњих неколико година, посебно у области судског система и јавне инфраструктуре, Соса је ипак предочио да су потребни додатни напори у погледу унапређења владавине права и ефикасности судског система.

Такође је потребно побољшање квалитета јавне инфраструктуре, успостављање ефикасније јавне управе и наставак борбе против сиве економије.

Соса је најавио још једну осму ревизију аранжмана крајем октобра и поцетком новембра, која ће на Извршном одбору ММФ-а бити разматрана крајем године.