Мали: Постепено увођење е-фактура од 1. јануара 2022. године

Према речима министра финансија, предложени закон подразумева да ће постепено уводити обавеза рада издавања и примања електронских фактура за све оне привредне субјекте који су у систему ПДВ-а од 1. јануара 2022. до 1. јануара 2023. године.

Истакао је да ће корисћење система е-фактура бити бесплатно, а за оне привредне субјекте који желе да користе информационе посреднике они ће, како објашњава, то моћи да ураде, али ће њихов однос бити регулисан међусобним уговором, а не законом.

“Што се рокова тице, овај ће систем да се уводи фазно од 1. јануара 2022. године. Сви субјекти јавног сектора биће у обавези да примају, чувају и издају е- фактуре измејду себе, Такође они који су у приватном имаће могућност да издају елекронске фактуре јавном сектору уколико желе да раде са јавним сектором”, рекао је Мали.

Он је навео да ће од 1. јула 2022. године субјекти приватног сетора бити оспособљени, односно морају да буду оспобљени да примају и чувају е-фацтуре и од јавног и од приватног сектора.

“Од 1. јануара 2023. цео приватни сектор ће бити у обавези да прима и саље е- фактуре”, поручио је Мали.

Министар је оценио да је то огроман корак напред за српску привреду, наводећи да више неће бити папирних фактура и печата.

Министар је навео да у овом тренутку у централном регистру фактура годишње има око четири милиона фактура, истичући да се не креће од нуле.

“На светском тржишту годишње се изда и прими 550 милијарди електронских фактура. Ово је процес који не смемо да пропустимо, допринеће и транспрентности и правној сигурности. Идемо у корак са светом”, навео је Мали.

Када је реч о изменама Закона о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама, уместо 1. јула 2021. прописује се 1. јануар 2022. као датум почетка евиданирања е-фактура.

Образлажући измене Закона о осигурању, Мали је казао да се њима решава нешто што је требало давно да се реши, а то је питање друштвеног капитала у друштвима за осигурање.

И даље, према његовим речима, у појединим друштвима као што су Дунав осигурање или Триглав постоји друштвени капитал.

“Законом се решава то питање где се друштвени капитал претвара у акцијски на следећи начин - 70 одсто тог капитала иде у корист Републике Србије, до 25 одсто запосленима и бивсисм запосленима кроз бесплатне акције и пет одсто иде акционарском фонду осим код триглав осигурања с обзиром да је удео друштвеног капитала 0,12 одсто”, рекао је Мали.

Он је подсетио да Устав не препознаје друштвену својину, те да ће се на овај начин коначно завршити и заокружити правна сигурност свих оних који послују са Дунав осигурањем, а њима омогућити да боље послују.

Акције ће, како напомиње, допринети активности на Беооградској берзи.

За Предлог закона о регистру административних поступака министар је рекао да је важан искорак напред, и да је то регистар који представља јединствен портал са свим информацијама које су потребне корисницима јавних услуга.

“Очекујемо да ћемо побољсати позицију наше земље на разним листама које мере доступност услуга јавне управе и елиминишемо простор за коруцпију”, навео је Мали.

О свим предложеним решењима посланици ће се изјаснити сутра.