Mali: Postepeno uvođenje e-faktura od 1. januara 2022. godine

Prema rečima ministra finansija, predloženi zakon podrazumeva da će postepeno uvoditi obaveza rada izdavanja i primanja elektronskih faktura za sve one privredne subjekte koji su u sistemu PDV-a od 1. januara 2022. do 1. januara 2023. godine.

Istakao je da će korisćenje sistema e-faktura biti besplatno, a za one privredne subjekte koji žele da koriste informacione posrednike oni će, kako objašnjava, to moći da urade, ali će njihov odnos biti regulisan međusobnim ugovorom, a ne zakonom.

“Što se rokova tice, ovaj će sistem da se uvodi fazno od 1. januara 2022. godine. Svi subjekti javnog sektora biće u obavezi da primaju, čuvaju i izdaju e- fakture izmejdu sebe, Takođe oni koji su u privatnom imaće mogućnost da izdaju elekronske fakture javnom sektoru ukoliko žele da rade sa javnim sektorom”, rekao je Mali.

On je naveo da će od 1. jula 2022. godine subjekti privatnog setora biti osposobljeni, odnosno moraju da budu ospobljeni da primaju i čuvaju e-facture i od javnog i od privatnog sektora.

“Od 1. januara 2023. ceo privatni sektor će biti u obavezi da prima i salje e- fakture”, poručio je Mali.

Ministar je ocenio da je to ogroman korak napred za srpsku privredu, navodeći da više neće biti papirnih faktura i pečata.

Ministar je naveo da u ovom trenutku u centralnom registru faktura godišnje ima oko četiri miliona faktura, ističući da se ne kreće od nule.

“Na svetskom tržištu godišnje se izda i primi 550 milijardi elektronskih faktura. Ovo je proces koji ne smemo da propustimo, doprineće i transprentnosti i pravnoj sigurnosti. Idemo u korak sa svetom”, naveo je Mali.

Kada je reč o izmenama Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama, umesto 1. jula 2021. propisuje se 1. januar 2022. kao datum početka evidaniranja e-faktura.

Obrazlažući izmene Zakona o osiguranju, Mali je kazao da se njima rešava nešto što je trebalo davno da se reši, a to je pitanje društvenog kapitala u društvima za osiguranje.

I dalje, prema njegovim rečima, u pojedinim društvima kao što su Dunav osiguranje ili Triglav postoji društveni kapital.

“Zakonom se rešava to pitanje gde se društveni kapital pretvara u akcijski na sledeći način - 70 odsto tog kapitala ide u korist Republike Srbije, do 25 odsto zaposlenima i bivsism zaposlenima kroz besplatne akcije i pet odsto ide akcionarskom fondu osim kod triglav osiguranja s obzirom da je udeo društvenog kapitala 0,12 odsto”, rekao je Mali.

On je podsetio da Ustav ne prepoznaje društvenu svojinu, te da će se na ovaj način konačno završiti i zaokružiti pravna sigurnost svih onih koji posluju sa Dunav osiguranjem, a njima omogućiti da bolje posluju.

Akcije će, kako napominje, doprineti aktivnosti na Beoogradskoj berzi.

Za Predlog zakona o registru administrativnih postupaka ministar je rekao da je važan iskorak napred, i da je to registar koji predstavlja jedinstven portal sa svim informacijama koje su potrebne korisnicima javnih usluga.

“Očekujemo da ćemo poboljsati poziciju naše zemlje na raznim listama koje mere dostupnost usluga javne uprave i eliminišemo prostor za korucpiju”, naveo je Mali.

O svim predloženim rešenjima poslanici će se izjasniti sutra.