Љајић: Ниво сиве економије смањен са 21,5 на 15 одсто БДП-а

Љајић је, на панелу "Сива економија - дупли трошак за потрошаче", указао да сива економија никада неће бити у потпуности искорењена, као ни корупција, приметивши да нема земље у свету која се не суочава са тим проблемима.



Каже да у поређењу са чланицама ЕУ, Србија није ни најгора ни најбоља у тој области, и да има пуно земаља које су лошије од нас - на пример у Бугарској је проценат сиве економије 42 одсто, у Румунији 30 одсто, Словенији 24 одсто и Хрватској 25 одсто.



"Не говорим то да бих казао да ми нисмо лоши, већ да је проблем такав да изискује пуно рада и јаке политичке воље. То ће бити кључна ствар у борби против сиве економије", додао је Љајић.



Констатујући да је за сузбијање сиве економије неопходна координисана и перманентна борба, а пре свега политичка воља, механизми и правни оквир, министар је оценио да је код нас та воља најодлучније показана од 2015. године, када је усвојена Национална стратегија за борбу против сиве економије и Закон о инспекцијом надзору.



До сада смо, како је напоменуо, имали ситуацију да инспекције не могу да контролишу оне који раде на црно па цену плаћају они који су регистровани, а сада нови закон омогућава да се контролишу и регистровани и нерегистровани привредни субјекти.



Према његовим речима, од 15. јула 2015., када је закон ступио на снагу, за 17 посто је повећан број регистрованих привредних субјеката, са 334.000 на 391.000, што је, истиче, први показатељ да је закон дао резултате.



Љајић је навео да ће закон донети и могућност формирања јединственог информационог система, с чиме се креће наредне године, а који ће "увезати" рад 42 инспекције на тржишту Србије.



Велику препреку за постизање бољих резултата, како је предочио, представља недовољан број инспектора, што је нарочито приметно у туристичкој инспекцији, где је обим сиве економије такође велики.



У том сектору, каже, постоји 114 инспектора, од чега су 72 републички, а 42 локални, који треба да покрију велики број угоститељских објеката, туристичких агенција, скијалишта, наутичких подручја и читав низ других надлежности.



"То није могуће. Зато Министарство за државну управу сада ради анализу свих инспекцијских служби, како би утврдило где су мањкови, где вишкови. То може да смањи обим сиве економије", изјавио је министар.



Као највећи изазов пред нама види интернет трговину, будући да је милион и 800 хиљада људи прошле године прометовало у тој области, што је за 50 одсто више него пре три године.



Љајић је нагласио да је у борби против сиве економије најважнија друштвена свест, јер, како каже, не постоји ни закон ни норма која може да предвиди сваку животну ситуацију и да спречи корупцију и сиву економију.



“Ако корупција постане начин живота, увек ћете наћи неку рупу да неког преварите”, приметио је Љајић апелујући на јачање свести, регуалтива и механизама државе.



Министар је закључио да је борба против сиве економије важна и због смањивања пореских оптерећења, јачања економије и животног стандарда.