Kућним отпадом угрожавамо животну средину: Старе сијалице и батерије опасне по здравље

Слично је и са отпадним батеријама, где, према незваничним подацима, сваки грађанин годишње искористи килограм батерија.

Грађани и предузећа сијалице најчешће одлажу у контејнере за комунални отпад, односно мешају га са другим комуналним отпадом. Пошто флуоресцентне лампе и сијалице садрже одређене количине високо токсичних материјала, овакав начин одлагања може довести до загађивања животне средине и озбиљних последица по људско здравље.

Неодговарајућим одлагањем на депоније, уместо предавањем у рециклажне центре, ове материје могу лако ући у ланац исхране и угрозити животну средину на дуже стазе. И батерије, такође, садрже токсичне материје, као што су гвожђе, кадмијум …и због тога спадају у опасан отпад, који исто представља значајну претњу за животну средину и здравље људи. Као последица процеса разградње тешких метала, они доспевају у земљиште и подземне воде и на тај начин улазе у ланац исхране, наводи се у Анализи сакупљања и управљања батеријама и сијалицама у Србији.

Ова публикација објављена је у оквиру пројекта „Повећање стопе рециклаже за батерије и сијалице у Републици Србији“, који подржавају надлежни државни органи задужени за спровођење законске регулативе у овој области, министарства за заштиту животне средине и за финансије, Агенција и Инспекција за заштиту животне средине, локалне самоуправе и јавна комунална предузећа.

Пројекат „Повећање стопе рециклаже за батерије и сијалице у Републици Србији“ треба да допринесе напорима наше земље да циљеве развојне политике усклади са захтевима за придруживање ЕУ, посебно Поглављу 27, као и унапређењу низа закона и подзаконских аката, са акцентом на методе управљања отпадом и подизања свести о њиховом значају. Активности и резултати пројекта треба да допринесу постизању Циљева одрживог развоја (ЦОР) УН, пре свега ЦОР 12: Одговорна потрошња и производња, ЦОР 13: Акција за климу, као и ЦОР 17: Партнерством до циљева.

Анализа треба, истиче се, да унапреди систем сакупљања и одговарајућег третмана сијалица и батерија, јер су оне међу најчешћим опасним отпадним материјалима из домаћинстава, који, уколико се не сакупљају и третирају на одговарајући начин,.завршавају на депонијама и значајно угрожавају животну средину.

Код нас тај проблем се огледа и у томе што се само једна компанија бави извозом овог тока отпада (на рециклажу) и што не постоји организован систем сакупљања и одлагања, а нема ни подстицаја државе да се отпада ослободимо на одговарајући начин.

- Локалне самоуправе имају обавезу да путем одвојеног сакупљања опасног отпада из домаћинстава и успостављање рециклажних центара организују сакупљање батерија из комуналног отпада, међутим до сада, без обзира на расположиве капацитете,није било покушаја, али ни подстицаја да нешто ураде, тако да батерије,заједно са осталим опасним отпадом, авршавају директно на депонијама са комуналним отпадом из домаћинстава.

Анализа сакупљања и управљања батеријама и сијалицама у Србији показала је да треба проширити сакупљачку мрежу за сијалице и батерије и да је потребно,осим спровођења законске регулативе, поставити контејнере а одвојено сакупљање ових отпада,али је потребна и ригорознија контрола надлежних служби инспекције. Исто тако, неопходно је спровести едукацију и медијске кампање у циљу јачања јавне свести и одабрати општине где ће се спровести пилот пројекат сакупљања овог отпада на прави начин.

З. Делић