Код нас ће доминирати велике банке?

Тако је сад већ давне 2004. године број банака смањен на 47. Тренутно у Србији послује 29 банака, а по свој прилици, у наредном периоду ће их бити још мање – за сада је извесно једна јер је ОТП група договорила преузимање Сосијете женерал банке у региону. Ове седмице су преузели ту банку основану француским капиталом у Црној Гори. Трансакција је ишла на Монтенегро берзи па је црногорска Комерцијална банка, из састава ОТП-а, за 35,63 милиона евра купила 90,55 одсто акција Сосијетеа у тој бившој републици СФРЈ.

После Црне Горе, слободно се може рећи нека се припреми Србија. Партнери су то договорили крајем маја. ОТП је и поднео захтев Народној банци Србије за преузмање и чека дозволу. Наши прописи предвиђају да се свако стицање власништва од пет одсто гласачких права може обавити само ако за то постоји сагласност НБС-а. С обзиром на репутацију и резултате ОТП-а, не би требало да буде тешкоћа.

То ће донети прилично велику промену у погледу тржишне позиције међу три првопласиране банке на домаћем тржишту. Сада по тржишном учешћу води Интеза, с уделом од 15,13 одсто, друга је Уникредит група с 11,59 присуства, а трећа Комерцијална, која држи 10,63 процената. Војвођанска банка, која послује саставу ОТП групе, када банка из Мађарске преузме Сосијете женерал, имаће готово 14 одсто тржишта, што им, ако не буде промене, гарантује сигурно друго место на тржишту Србије.

Колико је то што ћемо имати више финансијских кућа са снажнијим капиталом добро за клијенте банака? О томе међународни консултант Милан Ковачевић каже:

Када су стране банке улагале капитал у Србију многи су се питали зашто долазе. Када су пак почеле да одлазе, забринутост као да је била и већа. Иза одлазака банкара, баш као и иза долазака, стоји рачуница. На тржиштима где имају мање од пет одсто учешћа, банке немају разлога да послују, изузев ако није реч о изузетној заради или се пак очекује експанзија. Зато се лако може догодити да још нека банка напусти наше тржиште и да се укрупњавање настави.

– С једне стране, то је добро због могућности финансирања већих пројеката – објашњава он. – Међутим, треба водити рачуна о конкуренцији. На нашем тржишту је великим делом присутно олигополско понашање, односно пре изласка на тржиште договарају се стратегије. То не иде наруку клијентима, напротив. С друге стране, малим банкама ће бити све теже да опстану јер ће услове диктирати јачи играчи, а то ће бити тих четири до пет великих банака. О томе би и те како требало повести рачуна. Тај процес ће се наставити и у наредном периоду. Не би ме зачудило да ОТП банка презуме и Комерцијалну банку у Србији, али видећемо, то би требало да сазнамо ове године. Кредити привреди код нас већ годинама стагнирају, што се тиче грађана ситуација је боља, а спајање банака не доноси увек већи квалитет услуге. Банке све више разним погодностима инспиришу клијенте да пређу на „е” и „м” услуге јер им то смањује трошкове. Други начин убеђивања клијента да користе те услуге је затварање пословних јединица у мањим градовима и варошима. Тај процес код нас подуже траје. Тако клијентима остаје једино да се окрену телефону, односно рачунару. За многе, пре свега старије, то значи и веома отежан приступ банкарским услугама. Банкари стављање катанца правдају великим трошковима за одржавање мреже па клијентима остаје да се сналазе.

Д. Вујошевић