Kod nas će dominirati velike banke?

Tako je sad već davne 2004. godine broj banaka smanjen na 47. Trenutno u Srbiji posluje 29 banaka, a po svoj prilici, u narednom periodu će ih biti još manje – za sada je izvesno jedna jer je OTP grupa dogovorila preuzimanje Sosijete ženeral banke u regionu. Ove sedmice su preuzeli tu banku osnovanu francuskim kapitalom u Crnoj Gori. Transakcija je išla na Montenegro berzi pa je crnogorska Komercijalna banka, iz sastava OTP-a, za 35,63 miliona evra kupila 90,55 odsto akcija Sosijetea u toj bivšoj republici SFRJ.

Posle Crne Gore, slobodno se može reći neka se pripremi Srbija. Partneri su to dogovorili krajem maja. OTP je i podneo zahtev Narodnoj banci Srbije za preuzmanje i čeka dozvolu. Naši propisi predviđaju da se svako sticanje vlasništva od pet odsto glasačkih prava može obaviti samo ako za to postoji saglasnost NBS-a. S obzirom na reputaciju i rezultate OTP-a, ne bi trebalo da bude teškoća.

To će doneti prilično veliku promenu u pogledu tržišne pozicije među tri prvoplasirane banke na domaćem tržištu. Sada po tržišnom učešću vodi Inteza, s udelom od 15,13 odsto, druga je Unikredit grupa s 11,59 prisustva, a treća Komercijalna, koja drži 10,63 procenata. Vojvođanska banka, koja posluje sastavu OTP grupe, kada banka iz Mađarske preuzme Sosijete ženeral, imaće gotovo 14 odsto tržišta, što im, ako ne bude promene, garantuje sigurno drugo mesto na tržištu Srbije.

Koliko je to što ćemo imati više finansijskih kuća sa snažnijim kapitalom dobro za klijente banaka? O tome međunarodni konsultant Milan Kovačević kaže:

Kada su strane banke ulagale kapital u Srbiju mnogi su se pitali zašto dolaze. Kada su pak počele da odlaze, zabrinutost kao da je bila i veća. Iza odlazaka bankara, baš kao i iza dolazaka, stoji računica. Na tržištima gde imaju manje od pet odsto učešća, banke nemaju razloga da posluju, izuzev ako nije reč o izuzetnoj zaradi ili se pak očekuje ekspanzija. Zato se lako može dogoditi da još neka banka napusti naše tržište i da se ukrupnjavanje nastavi.

– S jedne strane, to je dobro zbog mogućnosti finansiranja većih projekata – objašnjava on. – Međutim, treba voditi računa o konkurenciji. Na našem tržištu je velikim delom prisutno oligopolsko ponašanje, odnosno pre izlaska na tržište dogovaraju se strategije. To ne ide naruku klijentima, naprotiv. S druge strane, malim bankama će biti sve teže da opstanu jer će uslove diktirati jači igrači, a to će biti tih četiri do pet velikih banaka. O tome bi i te kako trebalo povesti računa. Taj proces će se nastaviti i u narednom periodu. Ne bi me začudilo da OTP banka prezume i Komercijalnu banku u Srbiji, ali videćemo, to bi trebalo da saznamo ove godine. Krediti privredi kod nas već godinama stagniraju, što se tiče građana situacija je bolja, a spajanje banaka ne donosi uvek veći kvalitet usluge. Banke sve više raznim pogodnostima inspirišu klijente da pređu na „e” i „m” usluge jer im to smanjuje troškove. Drugi način ubeđivanja klijenta da koriste te usluge je zatvaranje poslovnih jedinica u manjim gradovima i varošima. Taj proces kod nas poduže traje. Tako klijentima ostaje jedino da se okrenu telefonu, odnosno računaru. Za mnoge, pre svega starije, to znači i veoma otežan pristup bankarskim uslugama. Bankari stavljanje katanca pravdaju velikim troškovima za održavanje mreže pa klijentima ostaje da se snalaze.

D. Vujošević