КАКО ЈЕ ЈУГОСЛАВИЈА МОГЛА ДА ПРОПАДНЕ УПРКОС ОВОМЕ?! Од списка фабрика које су могле да нахране, обуку и сазидају цео свет ће вам се завртети у глави НИЈЕ ЈУГОНОСТАЛГИЈА, ОВО ЈЕ РЕАЛНОСТ
"Од игле до локомотиве" можда је најбољи начин како можемо описати шта се све производило у у бившој Југославији (СФРЈ).
Они који се сећају бивше државе Југославије често кажу како уопште није било потребе за увозом, а да се држава задуживала управо како би се развијала на овај начин.
Неке од југословенских производа користио је дословно цео свет, а производили су се бродови, аутомобили, авиони, камиони, оружје, па чак и рачунари. Ту су и компаније које су биле произвођачи одеће, хране и осталих потрепштина. Многе од њих више не постоје, неке су приватизоване, а неке у стечају.
За време Југославије, у БиХ се производио популарни Фолксвгенов Голф у ТАС-у, али и популарна "буба" која се производила уз помоћ тадашњег УНИС-а. Муниција се, на пример, производила у вогошћанском ПРЕТИС-у, лидеру наменске индустрије у Југославији.
Тешки камиони и шлепери производили су се у ФАП-у из Прибоја и ТАМ-у из Марибора, док су се лаки транспортери производили у Застави у Крагујевцу. Годишње се тамо, отприлике, производило 200.000 аутомобила.
Понос војне индустрије у бившој држави био је СОКО с производњом у БиХ, док је државна фабрика авиона постојала и у Краљеву.
Веровали или не, Југославија је била једна од пет држава у Европи које су имале своје рачунаре. Вероватно је најпознатија Галаксија, док је први произведен рачунар био ЦЕР-10. Још крајем 70-их година, фирма Дигитрон у Бујама у Истри и Искра у Словенији, почели су са склапањем рачунара, преносе Независне.
У Славонском Броду била је фабрика вагона, а будући да Хрватска има излаз на море, тамо је било највише бродоградилишта. Ипак, још бродоградилишта било је и у Србији и Црној Гори.
ЕВО ШТА СМО СВЕ ТО НЕКАДА КАО ЈУГОСЛОВЕНИ ИМАЛИ:
1. "Леви Штраус" је производио Вартекс из Вараждина
2. "Ле Цоопер" производио је Беко из Србије
3. "Wrangler" се производио у Македонији
4. Патике "Пума" у Борову у Хрватској
5. "Адидас" Планика, … у Словенији
П.С. "Нике" није ни постојао, појавио се тек крајем седамдесетих
6. "Boss" се радио у ДИОРК-у …Крагујевац
7. "Јавор" из Ивањице производио 20.000 кошуља месечно за светски извоз
8. "22. децембар" производио униформе за војску и полицију… данас се преко приватника увози из Кине.
9. "Елан" из Словеније производио скије које је светски првак Ингмар Стенмарк возио
10. "Томи" мајонез, ПЕЗ и Wrigley жваке, данашњи Орбит се производио у Колинској у Словенији.
11. "Подравка" из Копривнице са Вегетом покривала 20% светског тржишта зачина а њихов говеђи гулаш био чак и у војним пакетима неких армија света!
12. Наша, "роланд" класа малине била најскупља на тржишту а ми били највећи извозници
13. ‘"Застава" је производила cca 200.000 аутомобила који су били 90% од домаћих коопераната. Данас са "Фиатом" је супротно 90% из увоза
14. Сарајевски ТАС (легнедрани голф ) производио 40.000 Фолксвагена али и "буба" уз помоћ тадашњег УНИС-а У Вогошћи (Сарајево) је, осим ТАС-а, био и ПРЕТИС, лидер наменске индустрије у Југославији, где се производила муниција.
15. Ново Место 30.000 Реноа
16. Цимос је производио Цитроен
17. У Приштини се радио веровали или не - Пежо!
18. ИДА из Кикинде је "правила" 10.000 Опела … у њеној ливници се радили блокови за Мерцедес, BMW…
19. ФАП из Прибоја и ТАМ из Марибора производили тешке камионе и шлепере, а Застава лаке транспортере…
20. "Икарбус" производио аутобусе а ТАМ мини бусеве
21. Томос из Копра производио мопеда и ванбродске моторе… њихова "пента" била најбољи мотор на свету
22. Фабрику Лада у Русији и -125 пз- у Пољској пустили у погон у сарадњи са Фиатом Заставини стручњаци
23. Фарови словенацке фабрике "Сатурнус" су се поред Заставе уграђивали и у BMW, Опел, Фиат…
24. ФРАД у Алексинцу производио филтере за ваздух за Мерцедес, Морис, Фиат…
25. ХТД из Охрида производио браве, кваке… за ауто индустрију између осталог за целу совјетску производњу
26. Приштина "производила" амортизере за Заставу, Фиат и Опел
27. У Беогарду фабрика "21.мај" производила моторе
29. Југопластика из Сплита 40% извозила на европско тржиште
30. "Филип Кљајић" био једна од само четири фабрике у свету које производе ланце, који су се се (ланци) у целом СССР-у користили, а у својим линијама низ фабричких погона. Једно време је била највећи извозник у Србији.
31. "Првомајска" Загреб производила стругове, бушилице и опремала читаве погоне по целом свету
33. ИМТ извозио 20.000 трактора у Египат
34. Бродоградилишта у Хрватској производили највеће прекоокеанске бродове
35. "Уљаник" генераторе за те бродове
36. Имали фабрике електро уређаја, телевизора, радио апарата, грамофона, касетофона и беле технике "Обод", "Цер", "Горење", "Искра", "Руди Чајевац", "Борац"… Београд чак производио и апарате за espresso
37. У Словенији у Бујама, још крајем седамдесетих почели да се склапају компјутери
38. ЕИ Ниш био један од најбољих светских произвођача лампи које је и Пхилипс уграђивао, а имао производњу ТВ у боји пре Сонија
40. "Инса" из Земуна производила сатове
41. Три фабрике телефона од којих је један ‘"Искрин" проглашен најбољим на свету и налази се у њујоршком музеју савремене уметности
42. Имали две фабрике сијалица: "Теслу" Панчево и "ТИЗ" Загреб
43. Три фабрике шибица, она у Ријеци производила је чак и парафинске, све за извоз
44. "Југодент" из Војводине производио и извозио у Африку и Индију зубарске столице
45. "Соко", Мостар производио авионе и хеликоптер Газелу
46. Заставин пиштољ користила и америцка полиција, а ловачка пушка била је најпродаванија пушка у САД
47. Тенкови се у целости производили у земљи кооперацијом фабрика у Славонском Броду, Крушевцу, Београду… само је Кувајт набавио преко 1.000 тенкова. Телеоптик је производио жироскопе за цели свет
48. Поред ЈАТ-а имали још једног авиопревозника "Inex адриу" који је у флоти имао 9 Боинга, а купио их у компензацији за прашку шунку "Црвене Звезде" из Крагујевца и резног алата ФРА из Чачка… Значи Боинг је користио Чачанске бургије
49. Фармацеутска индустрија снабдевала 30% тржишта СССР, скоро пола Африке и Индије …"Лек", "Крка", "Плива", "Галеника", "Здравље", "Алкалоид"
50. Већину највећих светских грађевинских радова су пројектовали и изводили "Енергопројект" и бх. "Енергоинвест" од Асуанске бране, мостова по Африци и читавих насеља у СССР, преко болница у Либији до Панаме, Зимбабвеа…
51. "Шипад" Сарајево све хотеле, болнице и идруге објекте у свету саграђене, а било их је на стотине, опремао намештајем…
52. "Словениалес", "Леснина" и "Мебло" скоро целу производњу извозили на западно тржиште јер су имали и квалитет и дизајн
53. "Јеловица" и "Шипад" столарију за целу Аустрију и Италију
54. Имали смо железаре у Скопљу, Смедереву, Сиску, Зеници и Словенији, алуминијумске комбинате у Титограду и Скопљу, фабрику понцинкованог лима на Косову
55. Севојно добило прву линију за пластификацију лима у Европи
56. Једну нуклеарну централу у Словенији односно тада у Југославији.
57. Имали смо ,,Обојену металургију" из састава шабачке ,,Зорке" која је производила најквалитетнији цинк у свету.
(Telegraf.rs)