Како до стартап компаније вредне милијарду долара: Србија већ има једнорога?

Управо то питање било је назив панела одржаног на Webiz virtuеlnoj конференцији. Генерални директор иницијативе „Дигитална Србија” Небојша Ђурђевић и Стефан Кјуестер из Глобалне истраживачке организације “Стартап геном” говорили су о тренутном стању стартап екосистема у нашој земљи.

Према Кјуестеровом мишљењу, не би требало јурити за једнорогом и постављати рокове.

„Нереално је планирати развој једнорога за, рецимо, пет година”, оценио је.

Ипак, како је истакао Ђурђевић, врло је могуће да Србија већ има једнорога.

„Стартап геном је направио извештај, ослањајући се на доступне податке, али стварна вредност могла би да буде и до три пута већа од приказане у извештају, што би значило да већ имамо једног или два једнорога”, напоменуо је.

Оно у чему су сагласни обојица учесника поменутог панела, јесте да су од кључног значаја за даљи развој - јачање заједнице.

„Упућеност привредника на привреднике, на инвеститоре, ангажованост на локалном нивоу, подршка - нарочито у раним фазама развоја, менторство... Све су то ствари које се могу унапредити”, оценили су.

Куестер је своје излагање на Webizu закључио констатацијом да су српски стартапи, попут компанија Нордеус и Севен Бридгес, већ препознати као европски лидери у областима којима се баве и да, поред Новака Ђоковића, могу најбоље да представљају Србију у свету.

Иницијатива “Дигитална Србија” најавила је да ће у наредном периоду организовати низ јавних консултација, како би прикупила што више сугестија и коментара који ће бити уврштени у Стратегију развоја стартап екосистема који се припрема.

Доскора је, навели су, било тешко уопште направити „пресек стања” и видети где Србија стоји када је стартап сцена у питању.

„Нисмо знали колико стартапа имамо, како се уопште дефинише стартап. Развој стартапова управо је главна тема којом се бавимо у “Дигиталној Србији”, тај екосистем је брзо растао, врло је живахан и требало би да се такмичи са осталим стартап екосистемима у свету, а не са осталим секторима у Србији. Оно у чему смо јаки јесте гејминг и блокчејн индустрија”, казао је Ђурђевић.

Србија је изнедрила десетине успешних стартапа, али да би тако наставили, оформљена је радна група за формирање стратегије развоја у том сектору. Учесници другог панела, чланови радне групе, поделили су своје утиске о стратегији.

„Сваки екосистем зависи од броја стартапа и поверења које екосистем има да привуче инвестиције“, рекао је Зоран Васиљев из Групе ЦЕО Центили.

„Нисам се изненадио по повратку у земљу, већ обрадовао што се створила клима у којој предузетништво може да постоји, да се у њега инвестира и да напредује“, каже Васиљев. „Имамо коворкинг спејс, хабове, примере добрих компанија, које раде и на светском тржишту, па не морамо да се плашимо да ће нам кадрови отићи, већ да направимо што више успешних прича, како би се они враћали и поделили искуства да неко има шансу да научи од њих“, истиче он.

Како каже, требало би се фокусирати на оно у чему смо најбољи и да се ту да ветар у леђа. Одлични смо програмери и креатори, волимо да се такмичимо – нисмо добри у продаји и промовисању, то мора да се промени – морамо наћи начин како да се окренемо свему што је ‘мејд ин Србија’, да не би наш први једнорог узео паре из иностранства и прескочио све овде.

Али треба и привући странце, не можемо ми све сами овде да радимо, додаје.

Д. Млађеновић