Кафе пијемо све више и више – 25.000 тона годишње

Прву јутарњу пијемо у журби, припремајући се за одлазак на посао, а онда натенане на радном месту попијемо још једну. У току дана увек нађемо прилику за бар још једно испијање омиљеног напитка. Навике нисмо мењали ни у време пандемије коронавируса и социјалног дистанцирања, осим што сада шољице кафе, због рада од куће, испијамо у својим домовима. 

Зато се намеће питање како у време пандемије ковида-19 функционише домаће тржиште кафе и каквог је квалитета кафа коју купујемо јер, за разлику од других индустрија у којима се због пандемије осећа пад производње и потражње, код кафе је, бар делује тако, све остало исто. Кафе има у изобиљу и нико не спомиње да је неће бити ни да ће поскупети,

У великим супермаркетима кажу да је порасла куповина кафе у већим паковањима, па у компанији „Универекспорт” наводе да је потражња од почетка пандемије ковида-19 порасла 12 одсто у односу на прошлу годину. Произвођачи кафе истичу да је у Бразилу била највећа берба икада, која је успела да надомести мањак арабике из других латиноамеричких земаља, и да тренутно постоји равнотежа између потражње и производње сирове кафе

На тржишту Србије годишње се попије око 25.000 тона кафе, а од те количине „Атлантик група”, као највећи произвођач кафе у региону, пласира негде око 12.000 тона. У тој компанији кажу да домаћи потрошачи највише воле традиционалну турску кафу јер је сматрају за најквалитетнију и „најчистију”, али све се више тражи и инстант-кафа и кафа у капсулама.

По извештају Међународне организације за кафу (ИЦО), глобална производња кафе 2019/20. године процењена је на 169,3 милиона џакова, што је 2,2 одсто мање у односу на прошлу. Производња арабике смањила се пет процената – на 95,9 милиона џакова, док је производња робусте порасла 1,9 проценат – на 73,3 милиона џакова. Очекује се да ће се светска производња кафе смањити 0,5 одсто, на 167,8 милиона џакова, јер пандемија ковида-19 наставља да притиска глобалну економију и увелико ограничава конзумацију кафе ван куће. Тона робусте у септембру је коштала 327 долара.

– С обзиром на то да око 80 одсто тржишта кафе у Србији држе велики реномирани произвођачи, а 20 одсто мали пржионичари, овдашњи потрошачи пију квалитетну кафу – каже за „Дневник” генерални директор Стратешког пословног подручја „Кафа – Атлантик група” Мате Штетић. – Када говоримо о свеже млевеној и прженој кафи, квалитет зависи од квалитета зрна и самог процеса прераде чисте кафе одређеног порекла. Посебна пажња се посвећује контроли квалитета сирове кафе, која се 80 одсто набавља на месту порекла, што значи директно с плантажа. Минас долази искључиво из Бразила, а робуста из Индије, Вијетнама, Колумбије или Уганде, те осталих афричких, азијских и јужноамеричких земаља. Узорци сирове кафе испитују се на самој плантажи, затим се контролишу пре утовара на бродове и још једном приликом истовара у луци Копар или Трст, преко којих иде већи део нашег увоза кафе, осим за пржионицу у Скопљу, која се већином снабдева из Солуна. Квалитет сирове кафе се затим контролише пре уласка у један од четири погона, као и током самог процеса производње до изласка сваке врећице с производне линије. Такође, квалитет кафе претпоставља и континуирано улагање у технологију, контролу квалитета и примену европских стандарда квалитета, као што су ИСО 9001, ФССЦ 22000, HACCP, ИСО 14001сертификати.

Наш саговорник скреће пажњу на то да, без обзира на то што тржиште делује уређено – није баш тако.

– У сарадњи с надлежним министарствима, предложили смо да и регистровани пржионичари морају да имају барем основни ХАЧП стандард о безбедности производње хране и зато јавни регистар пружа могућност транспарентности и веће контроле. Такође, битна је усклађеност Правилника о кафи с Правилником о декларисању и обележавању прехрамбених производа да би потрошач знао да ли пије чисту кафу или кафу с додацима. Акцизне маркице се примењују од  почетка 2018. године. Ипак, то што се данас кафа не продаје без акцизне маркице не значи да на тржишту више нема никаквих проблема. На полицама се и даље могу наћи неправилно декларисани производи чији садржај је упитан, односно шта се продаје као чиста кафа, и то је  нелојална конкуренција – наглашава Штетић.

Он каже да је суштина у томе што је Србија међу ретким земљама Европе, уз Хрватску, Белгију и Немачку, које уопште имају акцизе на кафу.

– Смањењем тих административних трошкова повећала би се могућност даљег улагања у квалитет и утицало на нашу ефикасност, а тиме и на боље цене за наше потрошача – навео је наш саговорник.

З. Делић