Kafe pijemo sve više i više – 25.000 tona godišnje

Prvu jutarnju pijemo u žurbi, pripremajući se za odlazak na posao, a onda natenane na radnom mestu popijemo još jednu. U toku dana uvek nađemo priliku za bar još jedno ispijanje omiljenog napitka. Navike nismo menjali ni u vreme pandemije koronavirusa i socijalnog distanciranja, osim što sada šoljice kafe, zbog rada od kuće, ispijamo u svojim domovima. 

Zato se nameće pitanje kako u vreme pandemije kovida-19 funkcioniše domaće tržište kafe i kakvog je kvaliteta kafa koju kupujemo jer, za razliku od drugih industrija u kojima se zbog pandemije oseća pad proizvodnje i potražnje, kod kafe je, bar deluje tako, sve ostalo isto. Kafe ima u izobilju i niko ne spominje da je neće biti ni da će poskupeti,

U velikim supermarketima kažu da je porasla kupovina kafe u većim pakovanjima, pa u kompaniji „Univereksport” navode da je potražnja od početka pandemije kovida-19 porasla 12 odsto u odnosu na prošlu godinu. Proizvođači kafe ističu da je u Brazilu bila najveća berba ikada, koja je uspela da nadomesti manjak arabike iz drugih latinoameričkih zemalja, i da trenutno postoji ravnoteža između potražnje i proizvodnje sirove kafe

Na tržištu Srbije godišnje se popije oko 25.000 tona kafe, a od te količine „Atlantik grupa”, kao najveći proizvođač kafe u regionu, plasira negde oko 12.000 tona. U toj kompaniji kažu da domaći potrošači najviše vole tradicionalnu tursku kafu jer je smatraju za najkvalitetniju i „najčistiju”, ali sve se više traži i instant-kafa i kafa u kapsulama.

Po izveštaju Međunarodne organizacije za kafu (ICO), globalna proizvodnja kafe 2019/20. godine procenjena je na 169,3 miliona džakova, što je 2,2 odsto manje u odnosu na prošlu. Proizvodnja arabike smanjila se pet procenata – na 95,9 miliona džakova, dok je proizvodnja robuste porasla 1,9 procenat – na 73,3 miliona džakova. Očekuje se da će se svetska proizvodnja kafe smanjiti 0,5 odsto, na 167,8 miliona džakova, jer pandemija kovida-19 nastavlja da pritiska globalnu ekonomiju i uveliko ograničava konzumaciju kafe van kuće. Tona robuste u septembru je koštala 327 dolara.

– S obzirom na to da oko 80 odsto tržišta kafe u Srbiji drže veliki renomirani proizvođači, a 20 odsto mali pržioničari, ovdašnji potrošači piju kvalitetnu kafu – kaže za „Dnevnik” generalni direktor Strateškog poslovnog područja „Kafa – Atlantik grupa” Mate Štetić. – Kada govorimo o sveže mlevenoj i prženoj kafi, kvalitet zavisi od kvaliteta zrna i samog procesa prerade čiste kafe određenog porekla. Posebna pažnja se posvećuje kontroli kvaliteta sirove kafe, koja se 80 odsto nabavlja na mestu porekla, što znači direktno s plantaža. Minas dolazi isključivo iz Brazila, a robusta iz Indije, Vijetnama, Kolumbije ili Ugande, te ostalih afričkih, azijskih i južnoameričkih zemalja. Uzorci sirove kafe ispituju se na samoj plantaži, zatim se kontrolišu pre utovara na brodove i još jednom prilikom istovara u luci Kopar ili Trst, preko kojih ide veći deo našeg uvoza kafe, osim za pržionicu u Skoplju, koja se većinom snabdeva iz Soluna. Kvalitet sirove kafe se zatim kontroliše pre ulaska u jedan od četiri pogona, kao i tokom samog procesa proizvodnje do izlaska svake vrećice s proizvodne linije. Takođe, kvalitet kafe pretpostavlja i kontinuirano ulaganje u tehnologiju, kontrolu kvaliteta i primenu evropskih standarda kvaliteta, kao što su ISO 9001, FSSC 22000, HACCP, ISO 14001sertifikati.

Naš sagovornik skreće pažnju na to da, bez obzira na to što tržište deluje uređeno – nije baš tako.

– U saradnji s nadležnim ministarstvima, predložili smo da i registrovani pržioničari moraju da imaju barem osnovni HAČP standard o bezbednosti proizvodnje hrane i zato javni registar pruža mogućnost transparentnosti i veće kontrole. Takođe, bitna je usklađenost Pravilnika o kafi s Pravilnikom o deklarisanju i obeležavanju prehrambenih proizvoda da bi potrošač znao da li pije čistu kafu ili kafu s dodacima. Akcizne markice se primenjuju od  početka 2018. godine. Ipak, to što se danas kafa ne prodaje bez akcizne markice ne znači da na tržištu više nema nikakvih problema. Na policama se i dalje mogu naći nepravilno deklarisani proizvodi čiji sadržaj je upitan, odnosno šta se prodaje kao čista kafa, i to je  nelojalna konkurencija – naglašava Štetić.

On kaže da je suština u tome što je Srbija među retkim zemljama Evrope, uz Hrvatsku, Belgiju i Nemačku, koje uopšte imaju akcize na kafu.

– Smanjenjem tih administrativnih troškova povećala bi se mogućnost daljeg ulaganja u kvalitet i uticalo na našu efikasnost, a time i na bolje cene za naše potrošača – naveo je naš sagovornik.

Z. Delić