ЈАВНИ СЕКТОР У здравству 149.603 радника, образовању 146.917...

Тако је она у марту – а то су последњи подаци Републичког завод за статистику – износила 60.243 динара и била је 5.972 динара виша од републичке нето мартовске плате.

Запослени у здравству и социјалном раду у марту су имали 347 динара мање од републичког просека, односно 54.618, док су они који раде у образовању и култури зарадили 56.908, или 2.637 динара више од просечне плате у Србији.

Подаци о регистрованој запослености у јавном сектору лане показују да је било 15.700 радника мање у односу на 2017, тако да је на крају 2018. године било 606.118 запослених. Ваља подсетити на то да их је у јавном сектору на крају 2017. године било 621.818. Када се упореди смањење броја радника у оквиру јавног сектора, долази се до податка да је оно уследило у свим његовим деловима, осим у администрацији на нивоу локалне самоуправе. У њој је на крају прошле године било 1.543 запослена више него у истом периоду 2017, па се можда и тиме може тумачити мања просечна нето зарада у односу на остале нивое власти у држави.

Добре плате

Плате запослених у државним јавним предузећима веће су 20.047 динара од републичког просека и у марту су износиле 74.718 динара. За разлику од њих, запослени у локалним јавним предузећима имали су мању мартовску нето плату од републичког просека и она је износила 51.302 динара. Мартовска нето плата у администрацији на нивоу државе била је 64.185 динара јер јој је администрација на нивоу локалне самоуправе „покварила” просек. Наиме, администрација на нивоу државе имала је нето мартовску плату 66.760 динара, она на нивоу покрајине 66.326, док су запослени у администрацији општина зарадили у просеку 51.383.

Лане је, по подацима из Националног акционог плана запошљавања 2018. године, који је Влада Србије усвојила 16. маја, у јавним државним предузећима број радника смањен за 7.731. Тако су јавна државна предузећа лане имала 87.793 радника. У јавним локалним предузећима број радника је лане смањен за 3.250 па их је било 60.972. Администрација на нивоу државе и покрајине на крају 2018. године била је за 2.316 мања него годину раније и бројала је 132.671 запосленог. У здравству и социјалном раду лане је било 149.603 радника, што је 3.195 запослених мање него на крају 2017. године. Мање запослених лане је било и у образовању и култури – 146.917, што је 751 мање него на крају 2017. године.

Ваља подсетити да се већ шесту годину примењује забрана запошљавања у јавном сектору, а да се њено укидање најављује за 2020. кроз примену новог механизма запошљавања у целом јавном сектору. Мера забране запошљавања у радни однос у јавном сектору уведена је крајем 2013. године, али није значила и потпуну обуставу запошљавања јер су нови кадрови примани у радни однос тамо где се појавила потреба за тим. Било је потребно добро образложење и одобрење Владине Комисије за давање сагласности за ново запошљавање.

Фискални савет Србије већ три године упозорава на то да ту меру треба укинути јер је довела до смањења броја стално запослених, али је тај пад ублажен повећањем броја посредно ангажованих радника, али не у оним деловима јавног сектора у којима су неопходни. Као пример, наведени су здравство, Пореска управа, инспекцијске службе. ФШ је изнео рачуницу по којој је број стално запослених у јавном сектору лане смањен, али је истовремено осетно порастао број радника на одређено време и на привремено-повременим пословима.

Љ. Малешевић