Извоз чарапа у Русију за сада стоји

Поготово је било речи о тешкоћама са којима ће се сусретати и сусрећу воћари, пошто су се јабуке највише продавале на великом руском тржишту. Међутим, нису само јабуке те које смо извозили већ смо Русима продавали и другу робу.

Текстилна индустрија, такође је погођена, а у тој грани привреде посебно произвођачи чарапа сада имају тешкоће. Није споран транспорт који се може обезбедити и који фабрике чарапа могу платити до РФ већ проблем представља како чарапе наплатити.

Целокупни извоз чарапа за руско тржиште је стао, а домаћа индустрија чарапа на бази франшизе са странцима добро је развијена и бележи извозне резултате баш на руском тржишту, казао је за “Дневник” председик Групације произвођача чарапа при Одбору за текстил Привредне коморе Србије Драган Момић.

– Чарапе су сезонска роба, која, додуше, може да стоји, али уколико се не прода током три годишња доба и не напалати, фабрике чарапа имаће проблем како да обезбеде финансије за нови циклус током лета када се чарапе раде за нову сезону – казао је Момић.

У протеклој години је, према подацима Привредне коморе Србије (ПКС), у Руску Федерацију извезено чарапа у вредности од 60,7 милиона долара. - У истом периоду укупан извоз чарапа из Србије износио је 196,3 милиона. Из наведеног се може закључити да готово трећина од укупне вредности извоза заврши на тржишту Руске Федерације. Али, осим што је највећи купац чарапа произведених у Србији Руска Федерација, ми чарапе продајемо још и у Италији (52,1 милион долара), Немачкој (51,9 милиона), Хрватској (17,3 милиона) и БиХ (2,3 милиона) – саопштила је ПКС за “Дневник”.

Од осталих текстилних производа на тржиште Руске Федерације, рекли су у ПКС, поред чарапа, извози се технички текстил и остали текстилни производи у вредности од девет милиона долара, као и радна и заштитна обућа  и предмети од коже укупне вредности око седам милиона долара. Тренутно се у Србији производњом чарапа бави преко 40 привредних субјеката, у којима је запослено нешто више од 6.000 радника.

Међу њима су и стране фирме попут “Реал Knitting” који има погон у Новој Гајдобри у општини Бачка Паланка, затим “Вали”, “Помпеа”, “Фалке”.

Директор сомборске фабрике чарапа “Грација” Горан Жигић казао је да произвођаче највише брине поскупљење транспорта за око 70 одсто јер се памук углавном увози из Индије или из Турске , одакле се купује још и ликра и полиамид. Боје се и нових поскупљења сировина и енергената.

- Није само сукоб у Украјини отежао извоз и пословање произвођачима чарапа. Тешко је било и пре сукоба. Од појаве коронавируса цене гаса и нафте су почеле да скачу. Сада нас плаши неизвесност, углавном привредници, уместо да праве планове, чекају шта ће се на крају десити у сукобу РФ – Украјина – казао је Жигић.

У “Реал knitting”, који годишње произведе милион чарапа и овде послује на бази франшизе са италијанским партнером, рекли су “Дневнику” да за сада не дају изјаве у вези са извозним аражманима на руском тржишту.

Регионали лидер чапара у нашој земљи БМД Соцкс, са производњом у Београду, не извози на руско тржиште, већ у земље у окружењу. - БМД Соцкс не извози робу на руско тржиште већ то раде стране фирме које су овде отвориле производњу и извозе у Русију. Јако нам је жао због новонастале ситуације у свету, која нам свима проузрокује проблеме од набавке репроматеријала до смањења poruybina, али се надамо да ће се убрзо ситуација нормализовати – рекла је комерцијалиста за кључне купце Марија Малбаша.

З. Делић