Izvoz čarapa u Rusiju za sada stoji

Pogotovo je bilo reči o teškoćama sa kojima će se susretati i susreću voćari, pošto su se jabuke najviše prodavale na velikom ruskom tržištu. Međutim, nisu samo jabuke te koje smo izvozili već smo Rusima prodavali i drugu robu.

Tekstilna industrija, takođe je pogođena, a u toj grani privrede posebno proizvođači čarapa sada imaju teškoće. Nije sporan transport koji se može obezbediti i koji fabrike čarapa mogu platiti do RF već problem predstavlja kako čarape naplatiti.

Celokupni izvoz čarapa za rusko tržište je stao, a domaća industrija čarapa na bazi franšize sa strancima dobro je razvijena i beleži izvozne rezultate baš na ruskom tržištu, kazao je za “Dnevnik” predsedik Grupacije proizvođača čarapa pri Odboru za tekstil Privredne komore Srbije Dragan Momić.

– Čarape su sezonska roba, koja, doduše, može da stoji, ali ukoliko se ne proda tokom tri godišnja doba i ne napalati, fabrike čarapa imaće problem kako da obezbede finansije za novi ciklus tokom leta kada se čarape rade za novu sezonu – kazao je Momić.

U protekloj godini je, prema podacima Privredne komore Srbije (PKS), u Rusku Federaciju izvezeno čarapa u vrednosti od 60,7 miliona dolara. - U istom periodu ukupan izvoz čarapa iz Srbije iznosio je 196,3 miliona. Iz navedenog se može zaključiti da gotovo trećina od ukupne vrednosti izvoza završi na tržištu Ruske Federacije. Ali, osim što je najveći kupac čarapa proizvedenih u Srbiji Ruska Federacija, mi čarape prodajemo još i u Italiji (52,1 milion dolara), Nemačkoj (51,9 miliona), Hrvatskoj (17,3 miliona) i BiH (2,3 miliona) – saopštila je PKS za “Dnevnik”.

Od ostalih tekstilnih proizvoda na tržište Ruske Federacije, rekli su u PKS, pored čarapa, izvozi se tehnički tekstil i ostali tekstilni proizvodi u vrednosti od devet miliona dolara, kao i radna i zaštitna obuća  i predmeti od kože ukupne vrednosti oko sedam miliona dolara. Trenutno se u Srbiji proizvodnjom čarapa bavi preko 40 privrednih subjekata, u kojima je zaposleno nešto više od 6.000 radnika.

Među njima su i strane firme poput “Real Knitting” koji ima pogon u Novoj Gajdobri u opštini Bačka Palanka, zatim “Vali”, “Pompea”, “Falke”.

Direktor somborske fabrike čarapa “Gracija” Goran Žigić kazao je da proizvođače najviše brine poskupljenje transporta za oko 70 odsto jer se pamuk uglavnom uvozi iz Indije ili iz Turske , odakle se kupuje još i likra i poliamid. Boje se i novih poskupljenja sirovina i energenata.

- Nije samo sukob u Ukrajini otežao izvoz i poslovanje proizvođačima čarapa. Teško je bilo i pre sukoba. Od pojave koronavirusa cene gasa i nafte su počele da skaču. Sada nas plaši neizvesnost, uglavnom privrednici, umesto da prave planove, čekaju šta će se na kraju desiti u sukobu RF – Ukrajina – kazao je Žigić.

U “Real knitting”, koji godišnje proizvede milion čarapa i ovde posluje na bazi franšize sa italijanskim partnerom, rekli su “Dnevniku” da za sada ne daju izjave u vezi sa izvoznim aražmanima na ruskom tržištu.

Regionali lider čapara u našoj zemlji BMD Socks, sa proizvodnjom u Beogradu, ne izvozi na rusko tržište, već u zemlje u okruženju. - BMD Socks ne izvozi robu na rusko tržište već to rade strane firme koje su ovde otvorile proizvodnju i izvoze u Rusiju. Jako nam je žao zbog novonastale situacije u svetu, koja nam svima prouzrokuje probleme od nabavke repromaterijala do smanjenja poruybina, ali se nadamo da će se ubrzo situacija normalizovati – rekla je komercijalista za ključne kupce Marija Malbaša.

Z. Delić