ИТ сектор у Србији већ има 100.000 запослених

Извоз се из године у годину повећавао, па је тако 2021. године за 10 месеци износио 1,5 милијарди евра, што је био раст од 28 одсто у односу на годину раније, а вредност извоза ИТ сектора надмашио је извоз у области пољопривреде. Прошле године резултати извоза ИТ сектора су још бољи јер је, како је недавно изјавила премијерка Ана Брнабић, достигнут износ од 2,692 милијарде евра и остварен раст за 45 одсто у односу на лане. 

Овакав раст ИТ сектора, наравно, захтевао је и одговарајуће кораке у стварању квалитетног кадра, па је у средњим школама и на факултетима повећаван број места на смеровима у области ИТ сектора. По речима директора Иницијативе „Дигитална Србија” Небојше Бјелотомића, кључна ствар у домаћем ИТ сектору је то што је створена критична маса људи јер у овом сектору сада ради приближно 100.000 људи, од којих је око половина програмера. 

- Оно што је, такође, веома битно, није само више пропусност у образовној средини која је важна за повећање броја људи у ИТ сектору - рекао је Бјелотомић. - Много је људи потпуно других струка који се припремају да постану ДевОп, а реч је о јадном од захтевнијих смерова.  

Он је истакао да је јако битно да људи у ИТ сектору препознају шансу за себе, да наш образовни систем даје јако добру основу, а да у неформалним цифрама годишње у ИТ сектор уђе између 7.000 и 8.000 људи и тај тренд постоји последњих четири - пет година. Бјелотомић је указао да је будућност у развоју производа кроз стартапе и да је стартап екосистем у Србији повољан. 

- У домаћим стартапима ове године се очекује раст од 50 одсто и отварање 3.000 нових радних места. Стартап заједница у Србији мора још да расте да би достигла бар Европу, а занимљиво је да је међу оснивачима стартапа у Србији проценат жена већи него у Европи - у нашој земљи су међу оснивачима стартапа у 20 одсто случајева жене, а у Европи од 12 до 15 одсто - рекао је Бјелотомић.

Скоро две трећине стартапа очекује раст бизниса за више од 50 одсто у овој години, а Бјелотомић оцењује да је, с обзиром на prеthodnе године – то и могуће.

- Мора се узети у обзир то да они расту од мале основе, тако да тих 50 одсто, колико год да значајно звучи, није у апсолутном износу тако велико. Ипак, за те компаније је то јако битно јер на тај начин увећавају број корисника и свој промет, сопствену вредност, што је за њихове инвеститоре, који су нераскидиво везани за стартапе, такође битно и то је основ да неки нови инвеститори додатно инвестирају како би следећих година имали тако знатан раст - указује Бјелотомић.

Иницијатива „Дигитална Србија” објавила је извештај „Стартап скенер 2023”, који даје анализу окружења у којем послују домаће технолошке компаније, фокусиране на глобално тржиште.

- Анализа је спроведена у оквиру пројекта „Предузми идеју”, анкетирано је 167 стартапа, што је мало више од трећине - рекао је Небојша Бјелотомић. - Само у 2022. години стартап екосистем у Србији порастао је за више од 20 одсто. Prеthodnе године, када је отворено око 2.000 радних места, показује да план о још 3.000 радних места није нереалан. 

Поред ширења својих тимова, стартапи су већински окренути ка повећању продаје и прикупљању капитала.

- Стартапи зависе од финансија, али и од тога да неко поверује да је њихов бизнис модел довољно добар и да ће брзо порасти и створити вредност. У Дигиталној Србији се трудимо да привучемо инвеститоре и из региона и света. Изузетно је важно и то да квалитетне људе привучете да дођу и раде у компанији, али то је општи проблем компанија у бизнису. Наравно, важно је и доћи до свог корисника, убедити некога да то што радите решава његове проблеме и да он за то треба да плати - истиче Бјелотомић.

Указујући да домаћа стартап заједница мора још да расте да би достигла барем Европу, Бјелотомић је указао да су домаћи предузетници имали неколико добрих година и да није било непријатних изненађења. 

- Ако се прича о томе где смо ми, а где би требало да будемо, треба знати и да би ми, ако се гледа прва лига у тој области, с тренутно 600 стартапа требали да растемо и два и три пута да бисмо дошли до нивоа где се налазе неки центри у Европи. У Стокхолму, Берлину, Амстердаму има од три до четири хиљаде стартапа, а у Силицијумској долини у Сједињеним Америчким Државама - 40.000 стартапа - наводи Бјелотомић. Д. Млађеновић