ИТ сектор неће фирме селити у иностранство

Упркос томе што се хвалимо развојем ове области и помажемо је, посленици из те бранше жале се да им Закон о девизном пословању представља  приличну кочницу у раду. 

Срећом, ускоро би требало да дође до промена на боље. Влада Републике Србије усвојила је недавно предлог измена баш тог закона. Једна од битних новина је да ће грађани Србије моћи између себе да купују дигиталне производе у девизама. Једини услов је да се ове финансијске трансакције обављају преко платних картица електронског новца, а преко пружаоца услуга са седиштем у Србији.У Војвођанском ИТ кластеру сматрају да је ова измена добра и да је то требало урадити много раније, као и да само на тим изменама не треба стати.

У образложењу поменуте одлуке истиче се да предлог измена Закона о девизном пословању предвиђа да ће грађанима Србије, када измене прођу скупштинксу процедуру, бити омогућено да купују софтвере и остале дигиталне производе на интернету. Услов је да се ради о дигиталним производима којима се тргују искључиво путем телекомуникационих дигиталних или информационо-технолошких уређаја.

Они који се у Србији већ сада баве овом трговином, уколико им купац плати девизама, чине прекша јер је у нашој земљи динар једино законито средство плаћања. Разлог је у томе што купци приликом онлајн продаје често нису свесни да је друга страна те трансакције из Србије, па су несвесно улазили и још улазе у прекршај. Они који се озбиљно баве овим послом и не желе да ризикују снашли су се тако што су основали своје компаније у иностраству и тако заобилазе за њих неповољне одредбе Закона о девизном пословању. Овакве компаније углавном су основане у суседним земљама или су им колеге, које већ имају компанију, наплаћивале услугу како би буио избегнут девизни прекршај.

- Ове измене је требало донети знатно раније - каже директор Војвођанског ИТ кластера Милан Шолаја. - Мислим да код предложених измена никако не треба стати. Србија иде ка чланству у Европску унију и зато би било најнормалније да се сва онлајн плаћања ускаде са сличним прописима који се примењују у ЕУ. Добро је што се пропис односи на све софтверске производе, међу којима су, рецимо ,и електронске књиге које су веома тражене у свету и код нас.

Предложене измене Закона о девизном пословању односе се и на новац који се даје у добротворне сврхе и на све врсте донација. Средства намењена за ове сврхе убудуће ће моћи да се уплаћују преко Пејпала. Суме које стижу у Србију овим путем су значајне и крећу се од пар стотина евра па и до неколико милиона евра. Ова измена даривање ће посебно олакшати малим уплатиоцима. Уколико је неко спреман да уплати пар дестина евра то ће моћи да уради веома једноставно.

Директро позанте Компаније “Нордеус” Бранко Милутиновић недавно је рекао да би Србија могла да повећа извоз софтвера са 800 милиона долара на две милијарде. Очигледно реч је о индустрији којој и те како треба помоћи. Колико су значајне ове измене закона говори и то што ће, када буду усвојене, омогућити компанијама да свој дигитални бизнис воде из Србије у целом свету.

Д. Вујошевић