Инспектори крећу у прикривену куповину

Пуна примена овог законског акта је од половине 2016.године , а протекле две и по године показале су да Закон о инспекцијском надзору треба мењати и допуњавати. Због тога се од посланика Скупштине Србије тражи да по хитном поступку усвоје измене и допуне Закона о инспекцијском надзору, како би инспекција још боље и ефикасније радила.

Један од разлога за хитну измену Закона о инспекцијском надзору је и тај што је због рационализације броја државних службеника у протекле три године дошло до смањења броја инспектора и административног особља у инспекцији. Према систематизацији има 3.238 радних места у инспекторату рада, док је тренутно запослено 2.654 извршилаца, што значи да тренутно недостаје 584 инспектора. Поред рога, данас просечна старост инспектора у Србији износи 55 година, а већина инспекцијских служби, поред недовољног броја инспектора односно стручних службеника за вршење инспекцијског надзора нема ни неопходну администраривну, аналитичку и ИТ подршку.

Измене и допуне Закона о инспекцијском надзору уводе нову врсту инспекцијског надзора – мешовити инспекцијски надзор, који се врши истовремено као радовни и ванредни надзор код истог субјекта, када се предмет редовног и ванредног инспекцијског надзора делимично или у целости поклапају или су повезани.                                                                                     

Измене и допуне Закона о инспекцијском надзору уводе нове институте којима се решавају уочени проблеми у раду неких  привредних субјеката у Србији. Тако се уводи прикривена куповина, као посебан начин доказивања неправилности. Нужност увођења прикривене куповине, према образложењу предлагача, као посебног начина доказивања произилази из овлашћења и дужности свих инспекција да свака у својој области надзора открива нерегистроване субјекте и предузима законом прописане управне и принудне мере против њих. Из ових овлашћења и дужности проистиче потреба примене одговарајућих доказних и оперативних метода и техника усмерених ка откривању нерегистрованих субјеката. Најчешћи начин да инспекције дођу до информације о пословању нерегистрованих субјеката су пријаве физичких и правних лица, чију основаност инспекција анализира и поводом основних пријава покреће ванредни инспекцијски надзор.    Прикривена куповина , као посебан инспекцијски метод који познају и европски управни и инспекцијски системи, користи се у случају основане сумње да лице обавља делатност као нерегистровани субјекат, или да не издаје рачун. Прикривена куповина обавља се без prеthodnog обавештења и предочавања надзираном субјекту, али инспектори морају да имају налог инспекцијског надзора који садржи и навођење метода прикривене куповине и образложење основане сумње. У склопу прикривене куповине, инспектор је овлашћен да путем непосредног опажања прикупља доказе и податке корисне за утврђивање чињеничног стања и врши друга овлашћења ради утврђивања чињеница. По обављеној куповини, инспектор предочава надзираном субјекту службену легитимацију и налог за инспекцијски надзор.

Љ. Малешевић