Хулахопке из Војводине носе Либанке, Немице…

Мада домаћи произвођачи, као велики извозници, имају непродате лагере јер је током првог таласа епидемије куповина чарапа на европском тржисту била смањена онолико колико су радње и тржни центри били затворени.

На основу података Привредне коморе Војводине, прошле године је у Покрајини пословало више од 20 компанија којима је производња чарапа претежна делатност, каже секретар Удружења индустрије у ПКВ-у Зоран Трповски.

У том сегменту привреде, како додаје, истиче се неколико великих фирми, који запошљавају око 2.000 радника.

Производња далеко премашује потребе домаћег тржишта тако да се значајне количине чарапа извозе, вели наш саговорник.

По његовим речима, обим извоза који остварују произвођачи из Војводине у току 2019. године вредео је више од 90 милиона евра. Укупно се извози 13 категорија тих производа по одговарајућој царинској номенклатури, а приоритетан извозни производ су хулахоп чарапе.

Основна тржишта домаћим произвођачима су европске земље, а у куповини наших чарапа предњаче Руска Федерација, Италија, Немачка, Румунија, Грчка и Литванија, док се као интересантан детаљ може навести извоз у Либан, где је прошле године из Војводине продато чарапа за 12.000 евра, напомиње Трповски, и додаје да подаци за ову годину показују да је извоз у значајној мери смањен због утицаја пандемије на великом броју тржишта тако да се, готово са сигурношћу може очекивати смањен обим продаје чарапа на иностраним тржиштима.

Сада се овдашњи фабриканти надају да ће доласком хладних дана повећати портажња и залихе нестати. То очекују и почетници у производњи чарапа, предузеће „Башић инвест” у Оџацима, од пре годину у том послу. Права производња у тој фабрици почела је баш у јеку епидемије, али нестабилно привредно окружење није обесхрабрило те предузетнике.

Оџачани имају озбиљне планове да годишње произведу шест милиона  пари женских хулахопки. Тај обим производње сигурно ће допринети да наша земља и даље остане у светском врху у индустрији чарапа, па и да поправи извозне резултате. Прошле године била смо на десетом месту, а планови Оџачана су окренути управо ка инотржишту.

Фирма је основана октобра прошле године, али смо се првих осам месеци бавили набавком опреме, адаптацијом простора и обуком радника, каже за „Дневник” власник Борис Башић.

По његовим речима, озбиљна, серијска производња женских унихопки, сокни и доколеница је почела пре четири месеца с 34 запослена, од чега су 80 одсто жене, а њих 70 одсто су старије од 45 година, и спадају у категорију тешко запошљивих.

Башић каже да сировине набављају од страних фирми, које имају своје ћерке-фирме и представништва у Србији и да све што произведу планирају да продају ван Србије.

У току 2019. године укупан извоз плетених и кукичаних чарапа вредео је 249,4 милиона америчких долара, а укупна количина извезених чарапа изражена у тонама око 13.000, показују подаци Привредне коморе Србије.

По истом извору, у Србији је тренутно регистровано 59 привредних друштава за производња чарапа, у којима је запослено око 6.100 радника.

Наша земља се последњих неколико година убраја у највеће извознике чарапа у свету. Прошле године  била је на 10. месту, у самом врху, уз Италију, Немачку, Турску и САД.

Додуше, још је све у процесу развоја, али имамо план да се пробијемо на тржиште читаве Европе, наглашава Башић.

Индустрија чарапа је, додаје, изузетно развијена у Србији, али на домаће произвођаче гледају као на колеге, не као конкуренцију. Домаће тржиште је прилично засиħено и а обим производње који фарика чарапа „Басић инвест” планира да произведе је превелики за домаће потребе.

Будући да је фирма почела производњу баш у време епидемије присутне свуда у свету, Башић каже да је држава помогла предузетнике у складу с могућностима.

Сматрам да у наредном периоду држава треба да направи стратегију за помоћ производним фирмама, посебно извозно оријентисаним јер без производње нема развоја. Из мог угла, неки повољни подстицаји од државе помогли би не само опстанак него и значајно ширење капацитета и повећање броја радних места, поручио је Башић.

З. Делић