Hulahopke iz Vojvodine nose Libanke, Nemice…
NOVI SAD: Bez čarapa se ne može, pogotovo zimi, pa je potreba za tim artiklom i te kako velika u ovim jesenjim danima. Za razliku od drugih odevnih predmeta, čarape se brže iznose i češće ih kupujemo, i zato je industrija čarapa jedna od retkih koje višemesečna epidemija koronavirusa ne pogađa previše.
Mada domaći proizvođači, kao veliki izvoznici, imaju neprodate lagere jer je tokom prvog talasa epidemije kupovina čarapa na evropskom tržistu bila smanjena onoliko koliko su radnje i tržni centri bili zatvoreni.
Na osnovu podataka Privredne komore Vojvodine, prošle godine je u Pokrajini poslovalo više od 20 kompanija kojima je proizvodnja čarapa pretežna delatnost, kaže sekretar Udruženja industrije u PKV-u Zoran Trpovski.
U tom segmentu privrede, kako dodaje, ističe se nekoliko velikih firmi, koji zapošljavaju oko 2.000 radnika.
Proizvodnja daleko premašuje potrebe domaćeg tržišta tako da se značajne količine čarapa izvoze, veli naš sagovornik.
Po njegovim rečima, obim izvoza koji ostvaruju proizvođači iz Vojvodine u toku 2019. godine vredeo je više od 90 miliona evra. Ukupno se izvozi 13 kategorija tih proizvoda po odgovarajućoj carinskoj nomenklaturi, a prioritetan izvozni proizvod su hulahop čarape.
Osnovna tržišta domaćim proizvođačima su evropske zemlje, a u kupovini naših čarapa prednjače Ruska Federacija, Italija, Nemačka, Rumunija, Grčka i Litvanija, dok se kao interesantan detalj može navesti izvoz u Liban, gde je prošle godine iz Vojvodine prodato čarapa za 12.000 evra, napominje Trpovski, i dodaje da podaci za ovu godinu pokazuju da je izvoz u značajnoj meri smanjen zbog uticaja pandemije na velikom broju tržišta tako da se, gotovo sa sigurnošću može očekivati smanjen obim prodaje čarapa na inostranim tržištima.
Sada se ovdašnji fabrikanti nadaju da će dolaskom hladnih dana povećati portažnja i zalihe nestati. To očekuju i početnici u proizvodnji čarapa, preduzeće „Bašić invest” u Odžacima, od pre godinu u tom poslu. Prava proizvodnja u toj fabrici počela je baš u jeku epidemije, ali nestabilno privredno okruženje nije obeshrabrilo te preduzetnike.
Odžačani imaju ozbiljne planove da godišnje proizvedu šest miliona pari ženskih hulahopki. Taj obim proizvodnje sigurno će doprineti da naša zemlja i dalje ostane u svetskom vrhu u industriji čarapa, pa i da popravi izvozne rezultate. Prošle godine bila smo na desetom mestu, a planovi Odžačana su okrenuti upravo ka inotržištu.
Firma je osnovana oktobra prošle godine, ali smo se prvih osam meseci bavili nabavkom opreme, adaptacijom prostora i obukom radnika, kaže za „Dnevnik” vlasnik Boris Bašić.
Po njegovim rečima, ozbiljna, serijska proizvodnja ženskih unihopki, sokni i dokolenica je počela pre četiri meseca s 34 zaposlena, od čega su 80 odsto žene, a njih 70 odsto su starije od 45 godina, i spadaju u kategoriju teško zapošljivih.
Bašić kaže da sirovine nabavljaju od stranih firmi, koje imaju svoje ćerke-firme i predstavništva u Srbiji i da sve što proizvedu planiraju da prodaju van Srbije.
U toku 2019. godine ukupan izvoz pletenih i kukičanih čarapa vredeo je 249,4 miliona američkih dolara, a ukupna količina izvezenih čarapa izražena u tonama oko 13.000, pokazuju podaci Privredne komore Srbije.
Po istom izvoru, u Srbiji je trenutno registrovano 59 privrednih društava za proizvodnja čarapa, u kojima je zaposleno oko 6.100 radnika.
Naša zemlja se poslednjih nekoliko godina ubraja u najveće izvoznike čarapa u svetu. Prošle godine bila je na 10. mestu, u samom vrhu, uz Italiju, Nemačku, Tursku i SAD.
Doduše, još je sve u procesu razvoja, ali imamo plan da se probijemo na tržište čitave Evrope, naglašava Bašić.
Industrija čarapa je, dodaje, izuzetno razvijena u Srbiji, ali na domaće proizvođače gledaju kao na kolege, ne kao konkurenciju. Domaće tržište je prilično zasiħeno i a obim proizvodnje koji farika čarapa „Basić invest” planira da proizvede je preveliki za domaće potrebe.
Budući da je firma počela proizvodnju baš u vreme epidemije prisutne svuda u svetu, Bašić kaže da je država pomogla preduzetnike u skladu s mogućnostima.
Smatram da u narednom periodu država treba da napravi strategiju za pomoć proizvodnim firmama, posebno izvozno orijentisanim jer bez proizvodnje nema razvoja. Iz mog ugla, neki povoljni podsticaji od države pomogli bi ne samo opstanak nego i značajno širenje kapaciteta i povećanje broja radnih mesta, poručio je Bašić.
Z. Delić
