ХОЋЕ ЛИ РАКИЈА ПОСКУПЕТИ? ДРЖАВА ЖЕЛИ ЖЕШЋУ ЗАРАДУ ОД ЖЕСТОКИХ АЛКОХОЛНИХ ПИЋА Чак две од три флаше ракије попију се по кућама или у сивој зони ГОДИШЊЕ СЕ ПРОИЗВЕДЕ ОКО 50 МИЛИОНА ЛИТАРА
Домаћа ракија је аутетично пиће које можемо у свету представити и као премијум производ, пошто се прави од воћа које је најскупља и најзахтевнија сировина у производњи јаких алкохолних пића.
Наша ракија шљивовица налази се на Унесковој листи, а однедавно имамо и потписан Споразум о слободној трговини наше земље са Кином о извозу ракија на велико кинеско тржиште, где је ракија потпуно непознат производ.
Годишње произведемо око 50 милиона литара ракије, за кратко време могли би је имати и 60 милиона литара, а у наредним годинама подизањем засада воћа достићи годишњу производњу од 100 милиона литара ракије.
Али, паралено са повећањем производње ракије, морало би се радити на томе да алкохолно пиће буде у легалним токовина трговине, јер половина годишње произведње ракије потиче из домаћинстава и углавном нелегално јавно продаје, без ознаке порекла, здравствене контроле и наплате пореза и акцизе.
Према проценама Савеза произвођача ракије Србије, свега трећина ракије је у легалним токовима, а две трећине се прода на сивом тржишту.
- Подаци Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде у 2022. години показују да је произведено воћне ракије 25 милиона литара у регисторвнаим дестилеријама. Поред регистрованих произвођача (предузетника и правних лица), велики је број индивидуалних произвођача – физичких лица који производе ракију за сопствене потребе. Процењује се да са количином ракије за сопствене потреба у домаћинствима укупна количина произведене ракије износи око 50 милиона литара - казао за „Дневник” секретар Удружења за биљну производњу и прехрамбену индустрију Привредне коморе Србије Александар Богуновић.
Посебно је указао да је Законом о јаким алкохолним пићима омогућено да индивидуални произвођачи, физичка лица, вишак произведене ракије продају регистрованим дестилеријама, а коју ће регистровани произвођачи даље дорадити, прерадити и уз анализу квалитета пустити у промет.
- За девет месеци 2023. године извоз ракије је износио 9,7 милиона евра - казао је секретар Удружења за биљну производњу и прехрамбену индустрију Привредне коморе Србије Богуновић и навео да је извоз ракије у 2022. години достигао вредност од 13, 4 милиона евра, што је било повећање од 25,3одсто у односу на prеthodnu годину.
Највише ракије , навео је, извози се у Хрватску, Црну Гору, Немачку, САД и Босну и Херцеговину.
-Тржишта на којима је забележено знатније повећање извоза ракија од воћа у 2022. години у односу на 2021. су тржиште Швајцарске, Бугарске и Француске, а нова тржишта на којима је забележен извоз су Азербејџан, Литванија, Летонија... - навео је Богуновић.
Међутим, то се не чини и Савез произвођача Србије апелује да се оваква пракса прекине, да држава производњу и промет ракије из домаћинстава, која се продаје на манифестацијама, уведе у легалне законске оквире.
- Државни буџет због овакве ситуације на тржишту годишње губи стотине милиона евра, јер надлежни за спровођење Закона и борбу против илегалне трговине алкохолом углавном не раде свој посао, док поједини државни органи и институције чак активно подржавају и промовишу сиво тржиште - саопштио је Савез произвођача ракије Србије и навео да имају око 900 чланова који имају регистроване дестилерије, а пре три године, када су основани, било је свега 200 чланова.
З. Делић