Газде и синдикати имају још нерашчишћених рачуна  

Садашњи Закон о штрајку у примени је од 1996. године, а од 2003. припрема се његова измена, али све до сада то ипак није учињено. Према речима Зорана Ђорђевића, министра за рад нови закон о штрајку  ће уредити ту област на један потпуни другачији и ефикаснији начин, а по завршетку јавне расправе поново ће бити формирана радна група која ће узети у обзир све примедбе.

Већина новина који доноси овај закон је усаглашена, али још увек није постигнут консензус послодаваца и синдиката о свим спорним питањима. Ипак одлучено је да одмах кренемо у јавну расправу како би се чула прихватљива решења и што пре био усвојен нови закон о штрајку. Да бисмо добили модеран и ефикасан закон о штрајку морамо сви заједно да учествујемо у његовој изради, објаснио је Ђорђевић.

Садашњи Закон о штрајку није усклађен са Уставом Србије који прописује да запослени имају право на штрајк у складу са законом и колективним уговором. Поред тога, доношење новог закона о штрајку представља и једну од обавеза Србије у процесу европских интеграција.

Нацрт закона о штрајку каже да штрајк може бити организован код послодавца или организационог дела послодавца, грански штрајк, штрајк за територијалну јединицу покрајине или општине и као генерални штрајк на територији целе државе. Штрајк упозорења може се организовати на свим нивоима, а штрајк солидарности или подршке може да се организује ради подршке запосленима или синдикатима који су већ у штрајку код истог послодавца, истој грани, груп или делатности у трајању од најдуже један дан.

Одлуку о ступању у штрајк доноси орган синдиката, а она мора да садржи назив синдиката који га организује, име овлашћеног представника запослених који заступа већину радника код газде, врсту штрајка, захтеве учесника у њему, време почетка, место и начин спровођења и састав штрајкачког одбора.

Оно што већ при самој најави наилази на незадовољство синдиката јесте одредба закона о штрајку према којем послодавац одређује запослене који су дужни да раде за време штрајка ради обезбеђења процеса рада, по прибављеном мишљењу штрајкачког одбора.

Газда не може да одреди чланове штрајкачког одбора да раде без сагласности самог штајкачког одбора, а само изузетно може да одреди да члан штрајкачког одбора ради за време штрајка ако нема других запослених који би обављали те послове.

Међутим, за синдикате је прихватљиво да газда не сме да употребљава мере принуде или претње у циљу окончања штрајка, не може да по основу неучестовања у штрајку предвиди повољнију зараду или друге повољније услове рада за раднике.

Штрајк код послодавца најављује се најкасније три рада дана пре почетка, док се штрајк за аутономну покрајину и општину најављује репрезентативном удружењу послодавца на нивоу на ком се организује , дакле оснивачу, најкасније пет радних дана пре почетка. Генерални штрајк најављује се удружењу послодаваца односно Влади 10 дана пре његовог упозорења.

Постоје ограничења права на штрајк. Тако се прописује забрана штрајка појединим категоријама запослених: професионалним припадницима ВС, припадницима БИА, у здравственим службама које пружају хитну медицинску помоћ, контроли летења, специјалним и посебним јединицама полиције. У делатностима од општег интереса закон прописује ограничење права на штрајк тиме што су запослени дужни да обезбеде минимум процеса рада, а то се посебно односи на електропривреду, водопривреду, саобраћај, информисање, ПТТ, комуналне делатности, производњу основних прехрамбених производа, здравствену и ветеринарску заштиту, просвету, друштвену бригу о деци и социјалне заштите.

Љ. Малешевић