Фалсификате ће ловити Царина и увозници брендова
НОВИ САД: Влада Србије је недавно усвојила нову уредбу која регулише заштиту интелектуалне својине на граници. Задржавање, складиштење и друге трошкове који искрсну приликом третмана робе сумњивог порекла ићи ће на терет генералних заступника тог бренда, односно носилаца одобрења.
Фирме ће морати саме да гоне оне који су покушали да увезу „лажњаке” у Србију и од њих надокнаде трошкове, што значи да ће борба с фалсификаторима убудуће више коштати компаније у земљи.
Царински прописи у тој области су већ у великој мери усклађени с онима у Европској унији, а актуелна измена Уредбе је још смо један корак ка потпуном усклађивању с европским стандардима.
Управа царина има велики значај у погледу заштите права интелектуалне својине, како на граници, тако и по дубини територије, а нарочиту у светлу отвореног поглавља седам, које не може бити затворено без потпуне усклађености правне регулативе и спровођења преузетих обавеза и стандарда који се примењују у Европској унији, каже за „Дневник” начелник Одељења Управе царина за интелектуалну својину Небојша Анђелковић.
Због сумње у повреду права интелектуалне својине познатих брендова цариници су недавно задржали око 200 килограма текстилне робе и обуће.
Међу робом из Турске, чије је крајње одредиште било Брчко у Босни и Херцеговини, пронађено је том приликом, готово 900 мушких и женских кошуља, тренерки, блуза, мајица и хаљина с видним ознакама „Поло”, „Армани”, „Том Тејлор”, „Адидас”, „Гучи”, „Зара” и „Партизан“, као и 25 пари обуће с ознаком „Луј Витон”.
Када заплене сумњиву пошиљку, цариници ће генералне заступнике обавештавати о томе где је и како роба ускладиштена, уз процену трошкова.
Коначан збир ће зависити од тога колико ће провера трајати, количине заплењене робе, па и врсте артикла. Све то диктира начин складиштења.
Царинска служба има обавезу да за сваку робу у чију се оригиналност посумња, прекине царински поступак и о томе обавести заступника носиоца права. Носилац права има рок од десет радних дана да поднесе Управи царина писану сагласност да је роба кривотворена и да сагласност за њено уништење, појашњава Анђелковић.
Кријумчарени-кривотворени производи, осим ризика који представљају за потрошаче због сумњивог квалитета, погађају много шире слојеве друштва. Пре свега, наносе штету државном буџету и онима који послују легитимно, а од профита оствареног незаконитом дистрибуцијом и продајом такве робе на црном тржишту често се финансирају други видови криминала, истиче Анђелковић.
Заплењена фалсификована роба се уништава, никада се не донира јер је не прати документација која би потврдила исправност и квалитет производа.
Д. Николић