Falsifikate će loviti Carina i uvoznici brendova
NOVI SAD: Vlada Srbije je nedavno usvojila novu uredbu koja reguliše zaštitu intelektualne svojine na granici. Zadržavanje, skladištenje i druge troškove koji iskrsnu prilikom tretmana robe sumnjivog porekla ići će na teret generalnih zastupnika tog brenda, odnosno nosilaca odobrenja.
Firme će morati same da gone one koji su pokušali da uvezu „lažnjake” u Srbiju i od njih nadoknade troškove, što znači da će borba s falsifikatorima ubuduće više koštati kompanije u zemlji.
Carinski propisi u toj oblasti su već u velikoj meri usklađeni s onima u Evropskoj uniji, a aktuelna izmena Uredbe je još smo jedan korak ka potpunom usklađivanju s evropskim standardima.
Uprava carina ima veliki značaj u pogledu zaštite prava intelektualne svojine, kako na granici, tako i po dubini teritorije, a naročitu u svetlu otvorenog poglavlja sedam, koje ne može biti zatvoreno bez potpune usklađenosti pravne regulative i sprovođenja preuzetih obaveza i standarda koji se primenjuju u Evropskoj uniji, kaže za „Dnevnik” načelnik Odeljenja Uprave carina za intelektualnu svojinu Nebojša Anđelković.
Zbog sumnje u povredu prava intelektualne svojine poznatih brendova carinici su nedavno zadržali oko 200 kilograma tekstilne robe i obuće.
Među robom iz Turske, čije je krajnje odredište bilo Brčko u Bosni i Hercegovini, pronađeno je tom prilikom, gotovo 900 muških i ženskih košulja, trenerki, bluza, majica i haljina s vidnim oznakama „Polo”, „Armani”, „Tom Tejlor”, „Adidas”, „Guči”, „Zara” i „Partizan“, kao i 25 pari obuće s oznakom „Luj Viton”.
Kada zaplene sumnjivu pošiljku, carinici će generalne zastupnike obaveštavati o tome gde je i kako roba uskladištena, uz procenu troškova.
Konačan zbir će zavisiti od toga koliko će provera trajati, količine zaplenjene robe, pa i vrste artikla. Sve to diktira način skladištenja.
Carinska služba ima obavezu da za svaku robu u čiju se originalnost posumnja, prekine carinski postupak i o tome obavesti zastupnika nosioca prava. Nosilac prava ima rok od deset radnih dana da podnese Upravi carina pisanu saglasnost da je roba krivotvorena i da saglasnost za njeno uništenje, pojašnjava Anđelković.
Krijumčareni-krivotvoreni proizvodi, osim rizika koji predstavljaju za potrošače zbog sumnjivog kvaliteta, pogađaju mnogo šire slojeve društva. Pre svega, nanose štetu državnom budžetu i onima koji posluju legitimno, a od profita ostvarenog nezakonitom distribucijom i prodajom takve robe na crnom tržištu često se finansiraju drugi vidovi kriminala, ističe Anđelković.
Zaplenjena falsifikovana roba se uništava, nikada se ne donira jer je ne prati dokumentacija koja bi potvrdila ispravnost i kvalitet proizvoda.
D. Nikolić