Фабрике "у погону": Хемијска и текстилци раде, гумари од недеље
БЕОГРАД: Након првомајских празника већина предузећа у Србији која су због короне "паузирала" са производњом наставља да ради па ће се у наредним недељама у фабричке хале и радионице враћати све више радника.
Попуштањем мера државе, а које су уведене у циљу сузбијања корона вируса, повећава се и број изнова отворених радњи по градовима, а тиме и купаца.
С почетка ванредног стања текстилна индустрија Србије, која броји око 1.800 фирми са око 64.000 запослених, међу првима је одговорила на кризу па је део ових предузећа преоријентисао примарну производњу на шивење маски, заштитних одела...
Када су домаће потребе за маскама и заштитном опремом задовољене, многе текстилне фирме вратиле су се свој основној производњи, али неке и даље производе текстилне маске намењене иностраном тржишту.
Према подацима Привредне коморе Србије, око 80 текстилаца је преусмерило своју производњу на израду памучних маски, док је на израду маски од нетканог текстила (ретекс) прешло шест фирми.
Једнократне мантиле, комбинезоне, капе и каљаче прави њих 15, а четири компаније су започеле производњу једнократних постељина намењених привременим Ковид болницама.
"Један број фирми, када је кренула ванредна ситуација, због потреба јавних служби и здравствених радника, полиције, војске, су се преоријентисале и почеле да раде текстилне маске", објашњава секретар Удружења за индустрију текстила, одеће, коже и обуће ПКС Милорад Васиљевић.
У почетку су те фирме донирале маске а онда су неке одлучиле да им то буде и једини приход у том периоду јер је продаја стала у свим продавницама у Србији и у Европи.
Због пандемије је око 16.000 радника привремено било ван производних погона, али је због ублажавања мера у последњих неколико дана приматан лагани повратак радника у хале.
Након покретања међуградског и градског превоза након првомајских празника већина текстилних произвођача требало би да почне да ради "пуном паром".
Директор предузећа "Форма ВС" која запошљава више од 100 радника, Бранко Милекић, каже да су на почетку епидемије сашили око 7.000 маски по наруџбини као и да су 2.000 комада поклонили домовима здравља и полицији у Раковици.
"Две недеље после тога смо одмарали, нисмо радили, а пре две недеље смо поново кренули да радимо", објашњава Милекић.
Овај произвођач дечије гардеробе каже да је за њих сезона "пролеће-лето" изгубљена па се спремају за јесен.
Обзиром да је сектор текстила нископродуктивна грана привреде, и без короне су су тешко "састављали крај с крајем".
Већина производа која се користи у овој индустрији, од цибзара до дугмади, углавном је из увоза, а према речима Милекића додатни проблем је недостатак радника.
Од понедељка 4. маја и неколико великих произвођача гума и гумених производа почеће са радом, рекао је раније Танјугу секретар Удружења за гумарску индустрију ПКС Драган Стевановић.
Када је реч о хемијском сектору Србије, где ради око 3.000 фирми са скоро 50.000 радника, Влади Србије и Министарству тргвине поднета је иницијатива ПКС за укидање привремене забране извоза дезинфицијенаса, детерџената и сапуна.
Током ванредног стања хемијска индустрија је једна од најактивнијих, а посебно фабрике које се баве производњом алкохола, дезинфицијенаса, биоцида, инфективних кеса, индустријских и медицинских гасова…
Фирма Пан Алко Систем из Београда која производи етил алкохол од меласе ради без прекида све време ванредног стања а капацитет производње им је 25.000 литара на дан.
"Константно радимо и нисмо долазили у ситуацију да останемо без етил алкохола тако да наш циклус производње траје све време", каже Ђуро Личина, директор овог предузећа.
Алкохол углавном продају апотекарским и здравственим установама, а једини период године када прекидају производњу је током јула и августа када су велике врућине па нема услова за производњу.
Зато сада раде без престанка како би складиштили довољне количине алкохола за потребе тржишта, рекао је Личина.
Током овог месеца 339 компанија, које су у prеthodnom периоду или потпуно обуставиле производњу или је значајно смањиле, нормализовало је рад у потпуности док се са одсуства у њих вратило 34.884 запослених.