ЕУ директива продужава живот и гаранцију ТВ екрана, фрижидера...

Могуће је да је квалитет производа тада био виши, али је разлог за то и у томе што су се на тржишту годинама после куповине могли пронаћи и купити резервни делови, који су обезбеђивали поправку апарата и продужење века трајања. Данас тога готово да нема, кућни апарати, посебно мали, практично се не поправљају већ бацају и купују нови, а ретке су и поправке већих апарата за домаћинство – шпорета, машина за веш.... 

То би се ускоро могло променити јер би до краја овог месеца требало да буде усвојена директива Европске уније која би требало да обавеже произвођаче беле технике на то да продуже век трајања уређаја. Уколико буде усвојена, нови прописи ће се односити само на одређене производе – расвету, ТВ екране, фрижидере, веш-машине и машине за прање судова.

Потрошачима приликом куповине беле технике,телефона... трговци и произвођачи обезбеђују најмање две године гараниције, и у том законском року, а у зависности од времена када се уложи рекламација, производ се може заменити или се купцу враћа новац, а може се и поправити. Ипак, мало ко од потрошача размишља о томе да ли, ако се након истека гаранције, производ поквари, уопште има резервних делова и да се може десити да једноставно производ неће моћи да поправе. Треба рећи и да произвођачи или дистрибутери нису обавезни да имају одговарајуће резервне делове након две године од дана продаје одређеног производа.

Гаранција је заправо период за који произвођач или продавац гарантује купцу саобразност производа и обавезна гаранција на основу Закона о заштити потрошача налаже законски рок од две године. Ипак, гаранција на производ је на домаћем тржишту некад трајала дуже, чак и до десет година.

У Србији је до 2010. године важила и примењивала се Уредба о гаранцији из СФРЈ, којом су сви произвођачи за техничку робу коју су продавали, били обавезни да обезбеде резервне делове неколико година након истека гаранције, каже правни саветник у Удружењу за заштиту потрошача Војводине Младен Алфировић. Како додаје, уредба је тада укинута јер је донет Закон о заштити потрошача и сада су, практично, трговци и произвођачи одговорни за производ само у току гаранције, која важи две године.

Усвајање директиве ЕУ на основу који ће произвођачи бити обавезни да обезбеде резервне делове најмање седам година, па и до десет, могло би позитивно утицати и на конкуренцију на тржишту.

Рок важења гаранције свакако ће утицати на купце/потрошаче да се одлуче за куповину оних апарата за које произвођач нуди најдужи рок. И обратно.

Наравно, она се може продужити, али не постоји обавеза да се то и учини, и то је произвело ситуацију да, ако се након тог рока производ поквари, не постоји могућност да се он и поправи јер не постоји обавеза да се обезбеде резервни делови, па се производ не може поправити чак и када потрошач жели да плати поправку, каже наш саговорник. 

По његовим речима, усвајање директива Европске уније која би требало да обавеже произвођаче на то да продуже век трајања уређаја је добро јер ће то заправо значити продужење века трајања производа и дужи гарантни рок. 

Уколико та директива буде усвојена, то ће значити позитиван помак јер ће на тржишту бити резервних делове, и то ће омогућити да се они поправљају, а не бацају, без обзира на то да ли потрошач има гаранцију или не, а тиме ће се свакако позитивно утицати и на квалитет животне средине, рекао је Алфировић

То је заправо и циљ доношења директиве јер Европа тим прописима жели да смањи негативни учинак беле технике на загађење околине. Додуше, прописи су за сада сведени на само пет типова уређаја за које ће произвођачи морати да обезбеде резервне делове, и то у периоду од седам до десет година, али је бар први корак.

Д. Млађеновић