EU direktiva produžava život i garanciju TV ekrana, frižidera...

Moguće je da je kvalitet proizvoda tada bio viši, ali je razlog za to i u tome što su se na tržištu godinama posle kupovine mogli pronaći i kupiti rezervni delovi, koji su obezbeđivali popravku aparata i produženje veka trajanja. Danas toga gotovo da nema, kućni aparati, posebno mali, praktično se ne popravljaju već bacaju i kupuju novi, a retke su i popravke većih aparata za domaćinstvo – šporeta, mašina za veš.... 

To bi se uskoro moglo promeniti jer bi do kraja ovog meseca trebalo da bude usvojena direktiva Evropske unije koja bi trebalo da obaveže proizvođače bele tehnike na to da produže vek trajanja uređaja. Ukoliko bude usvojena, novi propisi će se odnositi samo na određene proizvode – rasvetu, TV ekrane, frižidere, veš-mašine i mašine za pranje sudova.

Potrošačima prilikom kupovine bele tehnike,telefona... trgovci i proizvođači obezbeđuju najmanje dve godine garanicije, i u tom zakonskom roku, a u zavisnosti od vremena kada se uloži reklamacija, proizvod se može zameniti ili se kupcu vraća novac, a može se i popraviti. Ipak, malo ko od potrošača razmišlja o tome da li, ako se nakon isteka garancije, proizvod pokvari, uopšte ima rezervnih delova i da se može desiti da jednostavno proizvod neće moći da poprave. Treba reći i da proizvođači ili distributeri nisu obavezni da imaju odgovarajuće rezervne delove nakon dve godine od dana prodaje određenog proizvoda.

Garancija je zapravo period za koji proizvođač ili prodavac garantuje kupcu saobraznost proizvoda i obavezna garancija na osnovu Zakona o zaštiti potrošača nalaže zakonski rok od dve godine. Ipak, garancija na proizvod je na domaćem tržištu nekad trajala duže, čak i do deset godina.

U Srbiji je do 2010. godine važila i primenjivala se Uredba o garanciji iz SFRJ, kojom su svi proizvođači za tehničku robu koju su prodavali, bili obavezni da obezbede rezervne delove nekoliko godina nakon isteka garancije, kaže pravni savetnik u Udruženju za zaštitu potrošača Vojvodine Mladen Alfirović. Kako dodaje, uredba je tada ukinuta jer je donet Zakon o zaštiti potrošača i sada su, praktično, trgovci i proizvođači odgovorni za proizvod samo u toku garancije, koja važi dve godine.

Usvajanje direktive EU na osnovu koji će proizvođači biti obavezni da obezbede rezervne delove najmanje sedam godina, pa i do deset, moglo bi pozitivno uticati i na konkurenciju na tržištu.

Rok važenja garancije svakako će uticati na kupce/potrošače da se odluče za kupovinu onih aparata za koje proizvođač nudi najduži rok. I obratno.

Naravno, ona se može produžiti, ali ne postoji obaveza da se to i učini, i to je proizvelo situaciju da, ako se nakon tog roka proizvod pokvari, ne postoji mogućnost da se on i popravi jer ne postoji obaveza da se obezbede rezervni delovi, pa se proizvod ne može popraviti čak i kada potrošač želi da plati popravku, kaže naš sagovornik. 

Po njegovim rečima, usvajanje direktiva Evropske unije koja bi trebalo da obaveže proizvođače na to da produže vek trajanja uređaja je dobro jer će to zapravo značiti produženje veka trajanja proizvoda i duži garantni rok. 

Ukoliko ta direktiva bude usvojena, to će značiti pozitivan pomak jer će na tržištu biti rezervnih delove, i to će omogućiti da se oni popravljaju, a ne bacaju, bez obzira na to da li potrošač ima garanciju ili ne, a time će se svakako pozitivno uticati i na kvalitet životne sredine, rekao je Alfirović

To je zapravo i cilj donošenja direktive jer Evropa tim propisima želi da smanji negativni učinak bele tehnike na zagađenje okoline. Doduše, propisi su za sada svedeni na samo pet tipova uređaja za koje će proizvođači morati da obezbede rezervne delove, i to u periodu od sedam do deset godina, ali je bar prvi korak.

D. Mlađenović