ЕУ: Девет милијарди евра за опоравак, развој и интеграцију Западног Балкана

Европска комисија, на челу са Урсулом фон дер Лајен је, ступајући на дужност крајем прошле године, најавила да ће јој Западни Балкан и проширење бити један приоритета.

Тада је поред нове методологије приступања која је практично одблокирала политички пут Западног Балкана у ЕУ, најављен и "други стуб" обновљене политике проширења, а то је економско приближавање региона Унији.

Економско-инвестициони пакет је део новог Инструмента претприступне промоћи (ИПА3) чија укупна вредност за наредних седам година износи 14, 5 миљарди евра за земље у процесу приступања ЕУ.

У складу са најављеном променом у расподели средстава из ИПА фондова, на начин да се новац више неће додељивати по земљама већ по одобреним пројектима, и Економско инвестициони план покриваће различите пројекте, њих 18, који ће углавном бити регионалног карактера.

"Повезивање, посебно у транспорту и енергетици, зелена транзиција, посебно декарбонизација производње енергије, дигитална трансформација, која укључује широкопојасни приступ Интернету, биће окосница плана", каже портпаролка Европске комисије Ана Писонеро за Танјуг.

Међу највећим пројектима који се односе на Србију налазе се инвестиције у ауто-пут Мира, реконструкција железничке пруге између Београда и Приштине, гасни интерконектор са Северном Мекедонијом.

Економско инвестиционим планом предвиђено је и посебно улагање у образовне системе земаља региона, али и кредитне линије за развој приватног сектора.

Комесар за проширење Оливер Вархеји каже да Инвестициони план за Западни Балкан поред подстицања регионалне сарадње има за циљ и да смањи разлике између економија ЕУ и региона, доведе до привредног раста и отварања нових радних места и врати младе и радну снагу на Западни Балкан.

"Идеја Инвестиционог плана је да се поред свега што већ ЕУ ради на Западном Балкану привуку и други извори као што су међународне финансијске институције и билатерална сарадња", оцењује Вархеји.

У Бриселу додају да су велике разлике између економија ЕУ и Западног Балкана "највећи проблем и корен свих других проблема".

"Што брже затворимо тај расцеп и створимо отпорне економије то ће земље региона моћи брже да се придруже ЕУ", каже Вархеји.

У Европској комисији пред објављивање економско-инвестиционог пакета наглашавају да рад на стварању јаче регионалне интеграције и повезаности на Западном Балкану није замена за евроинтеграциони пут већ његов комплементарни део.

"Регионална економска интеграција такође може помоћи да се регион приближи јединственом тржишту ЕУ, што доноси користи и за регион и за ЕУ. Крајњи циљ, приступање ЕУ, није се променио", каже за Танјуг Писонеро.