EU: Devet milijardi evra za oporavak, razvoj i integraciju Zapadnog Balkana
BRISEL: Evropska komisija predstaviće sledeće nedelje dugonajavljivani Ekonomsko-investicioni plan za Zapadni Balkan. Očekuje se da ovaj paket podrške oporavku regiona i ekonomskom približavanju EU bude "težak" 9 milijardi evra.
Evropska komisija, na čelu sa Ursulom fon der Lajen je, stupajući na dužnost krajem prošle godine, najavila da će joj Zapadni Balkan i proširenje biti jedan prioriteta.
Tada je pored nove metodologije pristupanja koja je praktično odblokirala politički put Zapadnog Balkana u EU, najavljen i "drugi stub" obnovljene politike proširenja, a to je ekonomsko približavanje regiona Uniji.
Ekonomsko-investicioni paket je deo novog Instrumenta pretpristupne promoći (IPA3) čija ukupna vrednost za narednih sedam godina iznosi 14, 5 miljardi evra za zemlje u procesu pristupanja EU.
U skladu sa najavljenom promenom u raspodeli sredstava iz IPA fondova, na način da se novac više neće dodeljivati po zemljama već po odobrenim projektima, i Ekonomsko investicioni plan pokrivaće različite projekte, njih 18, koji će uglavnom biti regionalnog karaktera.
"Povezivanje, posebno u transportu i energetici, zelena tranzicija, posebno dekarbonizacija proizvodnje energije, digitalna transformacija, koja uključuje širokopojasni pristup Internetu, biće okosnica plana", kaže portparolka Evropske komisije Ana Pisonero za Tanjug.
Među najvećim projektima koji se odnose na Srbiju nalaze se investicije u auto-put Mira, rekonstrukcija železničke pruge između Beograda i Prištine, gasni interkonektor sa Severnom Mekedonijom.
Ekonomsko investicionim planom predviđeno je i posebno ulaganje u obrazovne sisteme zemalja regiona, ali i kreditne linije za razvoj privatnog sektora.
Komesar za proširenje Oliver Varheji kaže da Investicioni plan za Zapadni Balkan pored podsticanja regionalne saradnje ima za cilj i da smanji razlike između ekonomija EU i regiona, dovede do privrednog rasta i otvaranja novih radnih mesta i vrati mlade i radnu snagu na Zapadni Balkan.
"Ideja Investicionog plana je da se pored svega što već EU radi na Zapadnom Balkanu privuku i drugi izvori kao što su međunarodne finansijske institucije i bilateralna saradnja", ocenjuje Varheji.
U Briselu dodaju da su velike razlike između ekonomija EU i Zapadnog Balkana "najveći problem i koren svih drugih problema".
"Što brže zatvorimo taj rascep i stvorimo otporne ekonomije to će zemlje regiona moći brže da se pridruže EU", kaže Varheji.
U Evropskoj komisiji pred objavljivanje ekonomsko-investicionog paketa naglašavaju da rad na stvaranju jače regionalne integracije i povezanosti na Zapadnom Balkanu nije zamena za evrointegracioni put već njegov komplementarni deo.
"Regionalna ekonomska integracija takođe može pomoći da se region približi jedinstvenom tržištu EU, što donosi koristi i za region i za EU. Krajnji cilj, pristupanje EU, nije se promenio", kaže za Tanjug Pisonero.
