ЕПС скочио на седмо место и прескочио „Ину”

Најбоље рангирана српска фирма је ЈП „Електропривреда Србије”, која се с 19. позиције у 2015. години попела на завидно седмо место, потиснувши иза себе хрватску „Ину”, која је пала с prеthodnog шестог на осмо место, по подацима из публикације „Топ 100 цомпаниес South Еаст Еуропе”.

Нафтна индустрија Србије (НИС) заузела је позицију број 15, док је крагујевачки произвођач аутомобила „Фијат–Крајслер аутомобили Србија” на 26. месту, а трговински ланац „Меркатор С” на 39.Домаћи телекомуникациони гигант „Телеком Србија” је на 57. месту, али је занимљиво да је на листи десет најпрофитабилнијих компанија у региону Југоисточне Европе та компанија на 4. месту, са стопом поврата од 16,19 одсто.

Предузеће „ЕПС Дистибуција” остварило је спектакуларан скок од 37 места, „прелетевши” с 96. позиције из 2015. године на 59. место на новој ранг-листи.„Нелт” је такође импресионирао с повећањем прихода од 50 одсто, због чега је та компанија први пут ове године увршћена на ранг-листу „Топ-100”, заузевши 69. позицију.

Испред „Нелта” се на 63. месту нашао трговински ланац „Делез Србија”, који је такође напредовао пет позиција у односу на prеthodnu годину, а листу српских представника закључује ЈП „Србијагас”, које је склизнуло на 71. место.У овогодишњем издању „Топ-100 компанија Југоисточне Европе”, аутори такође наводе да је, по писању „Фајненшел Тајмса” из августа ове године, Србија на првом месту у свету по директним страним гринфилд инвестицијама.

Румуни коло воде

Листу „Топ-100 највећих компанија у региону Југоисточе Европе” предводи румунска „Дачија” с приходом од 4,6 милијарди евра, а следе је словеначки „Петрол” с 3,214 милијарде евра и румунски „ОМВ Петрол маркетинг СРЛ” с 3,211 милијарде евра.На листи банака, румунска Банца Цомерциала Романа СА је водећа, а следе Загребачка банка д. д. и Банца Трансилваниа СА.Међу „топ-100” осигуравача највећи је Заваровалница „Триглав” д. д., а следе Заваровалница „Сава” и „Кроација осигурање”.  

„Србија је већину инвеститора привукла као извозна платформа, пре него као тржиште само по себи”, цитира „Seenews” чланак британског листа. Додаје такође да је број страних инвеститора у Србији, по подацима државе, прошле године порастао на 77 с 57 из 2015, и да је 53 одсто инвеститора из сектора производње електронских компоненти, ауто-делова, некретнина и текстила.

„Кинеска компанија ’Меи Та’ најавила је инвестицију од 60 милиона евра у изградњу једне фабрике у близини Београда, уз финансијску подршку српске владе, а други секторски играчи, попут ’Текласа’, ’ИГ Бауерина’, ’Мекафора’, ’Делфи-Пакарда’, ’Јазакија’ такође су најавили инвестиционе пројекте у земљи”, пише у публикацији.

Такође се наводи да аутомобилска индустрија у Југоисточној Европи бележи процват због нижих трошкова производње и пријатељске инвестиционе климе, и да је производња ауто-делова један од најбрже растућих сектора у региону који је атрактиван страним инвеститорима.

Листа обухвата компаније из земаља бивше Југославије, Бугарске, Румуније и Албаније.

Д. Урошевић