Екотуризам, шанса коју Војводина не сме пропустити
НОВИ САД: На недавном састанку Одбора за туризам и угоститељство при Привредној комори Војводине чуо се податак да на подручју покрајине постоји чак 121 заштићено природно добро (национални парк, специјални резерват природе, парк природе…) и да је захваљујући том богатству Панонска низија идеално подручје за екотуризам.
Шеф катедре за географију при Природно математичком факултету у Новом Саду проф.др Владимир Стојановић каже да тај податак не треба узимати као потпуно релевантан, али да природу Војводине, поред добро познатих планина – Фрушке горе и Вршачких планина, чине и бројни ритови и плавне равнице великих река, пешчаре, слатине, лесне долине малих река на северу Бачке, затим бројни рукавци, баре и језера.
Заштићени предели Војводине потиру стереотип о покрајини као монотоној равници, каже проф. др Стојановић и наглашава, да ови простори показују колико је она, ако то желимо да приметимо, разноврсна, премда је више од 80 одсто територије Војводине намењено пољопривреди.
Тако да један значајно мањи проценат представља њене изворне природне и комбиноване природно-културне пределе, који су од значаја за очување њеног биодиверзитета и аутохтоних подручја, наглашава проф. др Стојановић.
Како додаје, то је у групи свих ресурса нешто највредније што Војводина има и зато је важно да тај ресурс користимо промишљено и по принципима одрживог развоја, а ту је онда и туризам као један вид таквог коришћења, веома специфичан у поређењу с другим облицима.
Екотуризам се, каже, посматра као „средство“ за заштиту природе, као делатност која подиже еколошку свест, али исто тако помаже и локалном становништву у решавању њихових социо-културних и економских проблема.
Као и сваки други облик туризма и екотуризам захтева одређену инфраструктуру. Она не мора бити толико скупа и захтевна, али је неопходна –наводи проф.др Стојановић.
На пример, већ сада су у понуди заступљене бројне едукативно-туристичке стазе, дуж којих су постављене интерпретативне табле. Веома је важно да анимирамо, на пример, становнике Новог Сада да проведу слободно време у Парку природе Јегричка, да плате неке услуге које је управљач овог заштићеног добра организовао. Корист је тако обострана, управљач може имати подршку за своје активности у заштити природе и зараду, а посетиоци квалитетно проведено време.
Пре неколико година „Горње Подунавље“ и „Фрушка гора“ су, као прва заштићена подручја у Србији, добили Европску повељу одрживог туризма коју додељује Еуропарк федерација. Ово би требало да буде добар пример и другим заштићеним подручјима у испуњавању стандарда одрживог туризма. Најзад, као вид еколошко-туристичке сертификације повеља промовише одрживи туризам ових заштићених подручја. Даље, прошле године је проглашен Резерват биосфере „Бачко Подунавље“, као први такав резерват у Војводини и други у целој Србији.
Широм света, наводи проф.др Стојановић, резервати биосфере су значајне дестинације туризма, па тако и екотуризма.
Ту шансу не смемо пропустити. Важно је да истакнемо да реч резерват у овом случају не треба има било какву негативну конотацију у смислу рестриктивних мера по питању коришћења ресурса не његовом подручју. Чак напротив, ради се о иницијативи да се ресурси одрживо користе, да су у сагласности с капацитетима животне средине. За то је образовање битно, јер не треба заборавити да су заштићена подручја „учионице под ведрим небом“ идеалне за часове географије, биологије и екологије. Даље, треба популаризовати ове просторе. Неке важне активности су већ присутне на том пољу. На пример, тренутно су актуелне активности писања популарних монографија о Парку природе „Јегричка“, а такође и о Резервату биосфере „Бачко Подунавље“. И драго ми је што могу да истакнем да смо моје колеге и ја, са Катедре за геокологију, укључени у ове пројекате, наглашава прод. др Стојановић.
Зорка Делић